Proverbios 7
1 HIJO mío, guarda mis razones, y encierra contigo mis mandamientos.
Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
2 Guarda mis mandamientos, y vivirás; y mi ley como las niñas de tus ojos.
Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
3 Lígalos á tus dedos; escríbelos en la tabla de tu corazón.
Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
4 Di á la sabiduría: Tú eres mi hermana; y á la inteligencia llama parienta:
Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
5 Para que te guarden de la mujer ajena, y de la extraña que ablanda sus palabras.
Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
6 Porque mirando yo por la ventana de mi casa, por mi celosía,
Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
7 Vi entre los simples, consideré entre los jóvenes, un mancebo falto de entendimiento,
И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
8 El cual pasaba por la calle, junto á la esquina de aquella, é iba camino de su casa,
Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
9 A la tarde del día, ya que oscurecía, en la oscuridad y tiniebla de la noche.
У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
10 Y he aquí, una mujer que le sale al encuentro con atavío de ramera, astuta de corazón,
А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
11 Alborotadora y rencillosa, sus pies no pueden estar en casa;
Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
12 Unas veces de fuera, ó bien por las plazas, acechando por todas las esquinas.
Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
13 Y traba de él, y bésalo; desvergonzó su rostro, y díjole:
И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
14 Sacrificios de paz había prometido, hoy he pagado mis votos;
Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
15 Por tanto he salido á encontrarte, buscando diligentemente tu rostro, y te he hallado.
Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
16 Con paramentos he ataviado mi cama, recamados con cordoncillo de Egipto.
Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
17 He sahumado mi cámara con mirra, áloes, y cinamomo.
Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
18 Ven, embriaguémonos de amores hasta la mañana; alegrémonos en amores.
Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
19 Porque el marido no está en casa, hase ido á un largo viaje:
Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
20 El saco de dinero llevó en su mano; el día señalado volverá á su casa.
Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
21 Rindiólo con la mucha suavidad de sus palabras, obligóle con la blandura de sus labios.
Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
22 Vase en pos de ella luego, como va el buey al degolladero, y como el loco á las prisiones para ser castigado;
Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
23 Como el ave que se apresura al lazo, y no sabe que es contra su vida, hasta que la saeta traspasó su hígado.
Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
24 Ahora pues, hijos, oidme, y estad atentos á las razones de mi boca.
Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
25 No se aparte á sus caminos tu corazón; no yerres en sus veredas.
Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
26 Porque á muchos ha hecho caer heridos; y aun los más fuertes han sido muertos por ella.
Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
