Proverbios 29
1 EL hombre que reprendido endurece la cerviz, de repente será quebrantado; ni habrá [para él] medicina.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 Cuando los justos dominan, el pueblo se alegra: mas cuando domina el impío, el pueblo gime.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 El hombre que ama la sabiduría, alegra á su padre: mas el que mantiene rameras, perderá la hacienda.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 El rey con el juicio afirma la tierra: mas el hombre de presentes la destruirá.
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 El hombre que lisonjea á su prójimo, red tiende delante de sus pasos.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 En la prevaricación del hombre malo hay lazo: mas el justo cantará y se alegrará.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 Conoce el justo la causa de los pobres: [mas] el impío no entiende sabiduría.
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Los hombres escarnecedores enlazan la ciudad: mas los sabios apartan la ira.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 Si el hombre sabio contendiere con el necio, que se enoje ó que se ría, no tendrá reposo.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 Los hombres sanguinarios aborrecen al perfecto: mas los rectos buscan su contentamiento.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 El necio da suelta á todo su espíritu; mas el sabio al fin le sosiega.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 Del señor que escucha la palabra mentirosa, todos sus ministros son impíos.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 El pobre y el usurero se encontraron: Jehová alumbra los ojos de ambos.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 El rey que juzga con verdad á los pobres, su trono será firme para siempre.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 La vara y la corrección dan sabiduría: mas el muchacho consentido avergonzará á su madre.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 Cuando los impíos son muchos, mucha es la prevaricación; mas los justos verán la ruina de ellos.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Corrige á tu hijo, y te dará descanso, y dará deleite á tu alma.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Sin profecía el pueblo será disipado: mas el que guarda la ley, bienaventurado él.
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 El siervo no se corregirá con palabras: porque entiende, mas no corresponde.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 ¿Has visto hombre ligero en sus palabras? más esperanza hay del necio que de él.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 El que regala á su siervo desde su niñez, á la postre será su hijo.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 El hombre iracundo levanta contiendas; y el furioso muchas veces peca.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 La soberbia del hombre le abate; pero al humilde de espíritu sustenta la honra.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 El aparcero del ladrón aborrece su vida; oirá maldiciones, y no [lo] denunciará.
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 El temor del hombre pondrá lazo: mas el que confía en Jehová será levantado.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Muchos buscan el favor del príncipe: mas de Jehová [viene] el juicio de cada uno.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 Abominación es á los justos el hombre inicuo; y abominación es al impío el de rectos caminos.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
