Proverbios 14
1 LA mujer sabia edifica su casa: mas la necia con sus manos la derriba.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 El que camina en su rectitud teme á Jehová: mas el pervertido en sus caminos lo menosprecia.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 En la boca del necio está la vara de la soberbia: mas los labios de los sabios los guardarán.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Sin bueyes el granero está limpio: mas por la fuerza del buey hay abundancia de pan.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 El testigo verdadero no mentirá: mas el testigo falso hablará mentiras.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 Busca el escarnecedor la sabiduría, y no [la halla]: mas la sabiduría al hombre entendido es fácil.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Vete de delante del hombre necio, porque [en él] no advertirás labios de ciencia.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 La ciencia del cuerdo es entender su camino: mas la indiscreción de los necios es engaño.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 Los necios se mofan del pecado: mas entre los rectos hay favor.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 El corazón conoce la amargura de su alma; y extraño no se entrometerá en su alegría.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 La casa de los impíos será asolada: mas florecerá la tienda de los rectos.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 Hay camino que al hombre parece derecho; empero su fin son caminos de muerte.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Aun en la risa tendrá dolor el corazón; y el término de la alegría es congoja.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 De sus caminos será harto el apartado de razón: y el hombre de bien [estará contento] del [suyo].
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 El simple cree á toda palabra: mas el avisado entiende sus pasos.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 El sabio teme, y se aparta del mal: mas el necio se arrebata, y confía.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 El que presto se enoja, hará locura: y el hombre malicioso será aborrecido.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 Los simples heredarán necedad: mas los cuerdos se coronarán de sabiduría.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 Los malos se inclinarán delante de los buenos, y los impíos á las puertas del justo.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 El pobre es odioso aun á su amigo: pero muchos son los que aman al rico.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 Peca el que menosprecia á su prójimo: mas el que tiene misericordia de los pobres, es bienaventurado.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 ¿No yerran los que piensan mal? Misericordia empero y verdad [alcanzarán] los que piensan bien.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 En toda labor hay fruto: mas la palabra de los labios solamente empobrece.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 Las riquezas de los sabios son su corona: [mas] es infatuación la insensatez de los necios.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 El testigo verdadero libra las almas: mas el engañoso hablará mentiras.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 En el temor de Jehová está la fuerte confianza; y esperanza tendrán sus hijos.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 El temor de Jehová es manantial de vida, para apartarse de los lazos de la muerte.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 En la multitud de pueblo está la gloria del rey: y en la falta de pueblo la flaqueza del príncipe.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 El que tarde se aira, es grande de entendimiento: mas el corto de espíritu engrandece el desatino.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 El corazón apacible es vida de las carnes: mas la envidia, pudrimiento de huesos.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 El que oprime al pobre, afrenta á su Hacedor: mas el que tiene misericordia del pobre, lo honra.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 Por su maldad será lanzado el impío: mas el justo en su muerte tiene esperanza.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 En el corazón del cuerdo reposa la sabiduría; y es conocida en medio de los necios.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 La justicia engrandece la nación: mas el pecado es afrenta de las naciones.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 La benevolencia del rey es para con el ministro entendido: mas su enojo [contra] el que [lo] avergüenza.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
