Lamentaciones 3
1 YO soy el hombre que ha visto aflicción en la vara de su enojo.
Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2 Guióme y llevóme en tinieblas, mas no en luz.
Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3 Ciertamente contra mí volvió y revolvió su mano todo el día.
Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4 Hizo envejecer mi carne y mi piel; quebrantó mis huesos.
Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5 Edificó contra mí, y cercóme de tósigo y de trabajo.
Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6 Asentóme en oscuridades, como los ya muertos de mucho tiempo.
Посади ме у таму као умрле одавна.
7 Cercóme por todos lados, y no puedo salir; agravó mis grillos.
Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8 Aun cuando clamé y dí voces, cerro [los oídos á] mi oración.
Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9 Cercó mis caminos con piedra tajada, torció mis senderos.
Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10 Como oso que acecha fué para mí, como león en escondrijos.
Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11 Torció mis caminos, y depedazóme; tornóme asolado.
Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12 Su arco entesó, y púsome como blanco á la saeta.
Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13 Hizo entrar en mis riñones las saetas de su aljaba.
Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14 Fuí escarnio á todo mi pueblo, canción de ellos todos los días.
Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15 Hartóme de amarguras, embriagóme de ajenjos.
Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16 Quebróme los dientes con cascajo, cubrióme de ceniza.
Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17 Y mi alma se alejó de la paz, olvidéme del bien.
Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18 Y dije: Pereció mi fortaleza, y mi esperanza de Jehová.
И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19 Acuérdate de mi aflicción y de mi abatimiento, del ajenjo y de la hiel.
Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20 Tendrálo aún en memoria mi alma, porque en mí está humillada.
Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21 Esto reduciré á mi corazón, por lo cual esperaré.
Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22 [Es por] la misericordia de Jehová que no somos consumidos, porque nunca decayeron sus misericordias.
Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23 Nuevas son cada mañana; grande es tu fidelidad.
Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24 Mi parte es Jehová, dijo mi alma; por tanto en él esperaré.
Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25 Bueno es Jehová á los que en él esperan, al alma que le buscare.
Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26 Bueno es esperar callando en la salud de Jehová.
Добро је мирно чекати спасење Господње.
27 Bueno es al hombre, si llevare el yugo desde su mocedad.
Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28 Sentaráse solo, y callará, porque lo llevó sobre sí.
Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29 Pondrá su boca en el polvo, por si quizá hay esperanza.
Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30 Dará la mejilla al que le hiriere; hartaráse de afrenta.
Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31 Porque el Señor no desechará para siempre:
Јер Господ не одбацује за свагда.
32 Antes si afligiere, también se compadecerá según la multitud de sus misericordias.
Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33 Porque no aflige ni congoja de su corazón á los hijos de los hombres.
Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34 Desmenuzar bajo de sus pies todos los encarcelados de la tierra,
Кад газе ногама све сужње на земљи,
35 Hacer apartar el derecho del hombre ante la presencia del Altísimo,
Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36 Trastornar al hombre en su causa, el Señor no lo sabe.
Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37 ¿Quién [será] aquel que diga, que vino [algo] que el Señor no mandó?
Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38 ¿De la boca del Altísimo no saldrá malo y bueno?
Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39 ¿Por qué murmura el hombre viviente, el hombre en su pecado?
Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40 Escudriñemos nuestros caminos, y busquemos, y volvámonos á Jehová.
Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41 Levantemos nuestros corazones con las manos á Dios en los cielos.
Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42 Nosotros nos hemos rebelado, y fuimos desleales; tú no perdonaste.
Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43 Desplegaste la ira, y nos perseguiste; mataste, no perdonaste.
Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44 Te cubriste de nube, porque no pasase la oración [nuestra].
Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45 Raedura y abominación nos tornaste en medio de los pueblos.
Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46 Todos nuestros enemigos abrieron sobre nosotros su boca.
Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47 Temor y lazo fué para nosotros, asolamiento y quebrantamiento.
Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48 Ríos de aguas echan mis ojos, por el quebrantamiento de la hija de mi pueblo.
Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49 Mis ojos destilan, y no cesan, porque no hay alivio,
Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50 Hasta que Jehová mire y vea desde los cielos.
Докле Господ не погледа и не види с неба.
51 Mis ojos contristaron mi alma, por todas las hijas de mi ciudad.
Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52 Mis enemigos me dieron caza como á ave, sin por qué.
Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53 Ataron mi vida en mazmorra, pusieron piedra sobre mí.
Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54 Aguas de avenida vinieron sobre mi cabeza; yo dije: Muerto soy.
Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55 Invoqué tu nombre, oh Jehová, desde la cárcel profunda.
Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56 Oiste mi voz; no escondas tu oído á mi clamor, para mi respiro.
Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57 Acercástete el día que te invoqué: dijiste: No temas.
Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58 Abogaste, Señor, la causa de mi alma; redimiste mi vida.
Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59 Tú has visto, oh Jehová, mi agravio; defiende mi causa.
Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60 Tú has visto toda su venganza; todos sus pensamientos contra mí.
Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61 Tú has oído el oprobio de ellos, oh Jehová, todas sus maquinaciones contra mí;
Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62 Los dichos de los que contra mí se levantaron, y su designio contra mí todo el día.
Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63 Su sentarse, y su levantarse mira: yo soy su canción.
Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64 Dales el pago, oh Jehová, según la obra de sus manos.
Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65 Dales ansia de corazón, tu maldición á ellos.
Подај им упорно срце, проклетство своје.
66 Persíguelos en tu furor, y quebrántalos de debajo de los cielos, oh Jehová.
Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
