Job 16
1 Y RESPONDIÓ Job, y dijo:
А Јов одговори и рече:
2 Muchas veces he oído cosas como estas: consoladores molestos sois todos vosotros.
Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3 ¿Tendrán fin las palabras ventosas? ó ¿qué te animará á responder?
Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4 También yo hablaría como vosotros. Ojalá vuestra alma estuviera en lugar de la mía, que yo os tendría compañía en las palabras, y sobre vosotros movería mi cabeza.
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5 [Mas] yo os alentaría con mis palabras, y la consolación de mis labios apaciguaría [el dolor vuestro].
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6 Si hablo, mi dolor no cesa; y si dejo [de hablar], no se aparta de mí.
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7 Empero ahora me ha fatigado: has tú asolado toda mi compañía.
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8 Tú me has arrugado; testigo es mi flacura, que se levanta contra mí para testificar en mi rostro.
Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9 Su furor [me] destrizó, y me ha sido contrario: crujió sus dientes contra mí; contra mí aguzó sus ojos mi enemigo.
Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10 Abrieron contra mí su boca; hirieron mis mejillas con afrenta; contra mí se juntaron todos.
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11 Hame entregado Dios al mentiroso, y en las manos de los impíos me hizo estremecer
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12 Próspero estaba, y desmenuzóme: y arrebatóme por la cerviz, y despedazóme, y púsome por blanco suyo.
Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13 Cercáronme sus flecheros, partió mis riñones, y no perdonó: mi hiel derramó por tierra.
Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14 Quebrantóme de quebranto sobre quebranto; corrió contra mí como un gigante.
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15 Yo cosí saco sobre mi piel, y cargué mi cabeza de polvo.
Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16 Mi rostro está enlodado con lloro, y mis párpados entenebrecidos:
Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17 A pesar de no haber iniquidad en mis manos, y de haber sido mi oración pura.
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18 ¡Oh tierra! no cubras mi sangre, y no haya lugar á mi clamor.
Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19 Mas he aquí que en los cielos está mi testigo, y mi testimonio en las alturas.
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20 Disputadores [son] mis amigos: [mas] á Dios destilarán mis ojos.
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21 ¡Ojalá pudiese disputar el hombre con Dios, como con su prójimo!
О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22 Mas los años contados vendrán, y yo iré el camino por donde no volveré.
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
