Salmos 81
1 Cantád a Dios nuestra fortaleza: cantád con júbilo al Dios de Jacob.
Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.
2 Tomád la canción, y dad al adufe: a la arpa de alegría, con el salterio.
Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.
3 Tocád la trompeta en la nueva luna, en el día señalado: en el día de nuestra solemnidad.
Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.
4 Porque estatuto es de Israel: juicio del Dios de Jacob.
Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.
5 Por testimonio en José le ha constituido, cuando salió sobre la tierra de Egipto: donde oí lenguaje que no entendía.
За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!
6 Quité entonces su hombro de debajo de la carga: sus manos se quitaron de las ollas.
"Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.
7 En la angustia llamaste, y yo te libré; te respondí en el secreto del trueno; te probé sobre las aguas de Meriba. (Selah)
У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.
8 Oye, pueblo mío, y protestarte he: Israel, si me oyeres;
Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:
9 No habrá en ti dios ajeno: ni te encorvarás a dios extraño.
Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.
10 Yo soy Jehová tu Dios, que te hice subir de la tierra de Egipto: ensancha tu boca, y henchirla he.
Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.
11 Mas mi pueblo no oyó mi voz: e Israel no me quiso a mí.
Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.
12 Y dejélos a la dureza de su corazón; caminaron en sus consejos.
И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.
13 ¡O si mi pueblo me oyera, si Israel anduviera en mis caminos!
О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!
14 En nada derribara yo a sus enemigos: y volviera mi mano sobre sus adversarios.
Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;
15 Los aborrecedores de Jehová le hubieran mentido: y el tiempo de ellos fuera para siempre.
Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;
16 Y Dios le hubiera mantenido de grosura de trigo: y de miel de la piedra te hubiera hartado.
Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."
