Salmos 44

1 Dios, con nuestros oídos hemos oído, nuestros padres nos han contado la obra que hiciste en sus tiempos, en los tiempos antiguos.

Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.

2 Tú con tu mano echaste a las naciones, y los plantaste a ellos: afligiste los pueblos, y los enviaste.

Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.

3 Porque no heredaron la tierra por su espada, ni su brazo les libró; si no tu diestra, y tu brazo, y la luz de tu rostro, por que los amaste.

Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.

4 Tú eres mi Rey o! Dios: manda saludes a Jacob.

Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!

5 Por ti acornearemos a nuestros enemigos: en tu nombre atropellaremos a nuestros adversarios.

С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.

6 Porque no confiaré en mi arco, ni mi espada me salvará.

Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.

7 Porque tú nos has guardado de nuestros enemigos: y a los que nos aborrecieron, has avergonzado.

Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.

8 En Dios nos alabamos todo el día; y para siempre loaremos tu nombre. (Selah)

Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.

9 También nos has desechado, y nos has hecho avergonzar; y no sales en nuestros ejércitos.

Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

10 Hicístenos volver atrás del enemigo: y los que nos aborrecieron, nos saquearon para sí.

Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.

11 Pusístenos como a ovejas para comer: y esparcístenos entre las naciones.

Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.

12 Has vendido a tu pueblo de balde; y no pujaste en sus precios.

У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.

13 Pusístenos por vergüenza a nuestros vecinos, por escarnio y por burla a nuestros al derredores.

Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.

14 Pusístenos por proverbio entre las naciones; por movimiento de cabeza en los pueblos.

Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.

15 Cada día mi vergüenza está delante de mí, y la confusión de mi rostro me cubre,

Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.

16 De la voz del que me avergüenza y deshonra; del enemigo, y del que se venga.

Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.

17 Todo esto nos ha venido, y no nos hemos olvidado de ti; y no hemos faltado a tu concierto.

Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.

18 No se ha vuelto atrás nuestro corazón; y no se han apartado nuestros pasos de tus caminos;

Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.

19 Cuando nos quebrantaste en el lugar de los dragones, y nos cubriste con sombra de muerte.

Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,

20 Si nos olvidásemos del nombre de nuestro Dios; y si alzásemos nuestras manos a dios ajeno;

Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,

21 ¿Dios no demandaría esto? porque él conoce los secretos del corazón.

Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.

22 Porque por tu causa nos matan cada día; somos tenidos como ovejas para el degolladero.

А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.

23 Despierta, ¿por qué duermes, Señor? Despierta, no te alejes para siempre.

Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.

24 ¿Por qué escondes tu rostro, y te olvidas de nuestra aflicción, y de nuestra opresión?

Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?

25 Porque nuestra alma se ha agobiado hasta el polvo: nuestro vientre está pegado con la tierra.

Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.

26 Levántate para ayudarnos; y redímenos por tu misericordia.

Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.