Salmos 17
1 Oye, o! Jehová, la justicia; está atento a mi clamor: escucha mi oración, hecha sin labios de engaño.
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 De delante de tu rostro salga mi juicio: vean tus ojos la rectitud.
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Tú has probado mi corazón; me has visitado de noche; refinásteme, y no hallaste: lo que pensé no pasó mi boca.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 Para las obras humanas, por la palabra de tus labios yo observé los caminos del violento.
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Sustenta mis pasos en tus caminos, porque mis pies no resbalen.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 Yo te he invocado, por cuanto tú me oyes, o! Dios; inclina a mí tu oreja, oye mi palabra.
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Haz maravillosas tus misericordias, salvador de los que en ti confían, de los que se levantan contra tu diestra.
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Guárdame como a lo negro de la niñeta del ojo, escóndeme con la sombra de tus alas.
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 De delante de los malos que me oprimieron: de mis enemigos que me cercan por la vida.
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 Cerrados con su grosura: con su boca hablan soberbiamente.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 Nuestros pasos nos han cercado ahora: ponen sus ojos para tender nos a tierra;
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 Parecen al león que desea hacer presa: y al leoncillo que está escondido.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Levántate, o! Jehová; anticipa su rostro: póstrale: escapa mi alma del malo con tu espada;
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 De los varones con tu mano, o! Jehová: de los varones de mundo cuya parte es en esta vida: cuyo vientre hinches de tu tesoro: hartan sus hijos, y dejan la resta a sus chiquitos.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 Yo en justicia veré tu rostro: hartarme he cuando despertare a tu semejanza.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
