Salmos 137

1 Junto a los ríos de Babilonia, allí nos sentámos: también llorámos acordándonos de Sión.

На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

2 Sobre los sauces que están en medio de ella colgamos nuestras arpas.

О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

3 Cuando nos pedían allí, los que nos cautivaron, las palabras de la canción, colgadas nuestras arpas de alegría: Cantádnos de las canciones de Sión.

Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

4 ¿Cómo cantaremos canción de Jehová en tierra de extraños?

Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

5 Si me olvidare de ti, o! Jerusalem, mi diestra sea olvidada.

Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

6 Mi lengua se pegue a mi paladar, si no me acordare de ti: si no hiciere subir a Jerusalem en el principio de mi alegría.

Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

7 Acuérdate, o! Jehová, de los hijos de Edom en el día de Jerusalem; que decían: Descubríd, descubríd en ella hasta los cimientos.

Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

8 Hija de Babilonia destruida, bienaventurado el que te pagará tu pago, que nos pagaste a nosotros.

Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

9 Bienaventurado el que tomará, y estrellará tus niños contra las piedras.

Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.