Salmos 107
1 Alabád a Jehová, porque es bueno; porque para siempre es su misericordia.
Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
2 Dígan lo los redimidos de Jehová, los que ha redimido de poder del enemigo,
Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
3 Y los ha congregado de las tierras, del oriente y del occidente, del aquilón y de la mar.
Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
4 Anduvieron perdidos por el desierto, por la soledad sin camino: no hallando ciudad de población.
Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
5 Hambrientos, y sedientos: su alma desfallecía en ellos.
Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
6 Y clamaron a Jehová en su angustia; y escapólos de sus aflicciones.
Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
7 Y encaminólos en camino derecho; para que viniesen a ciudad de población.
И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
8 Alaben pues ellos la misericordia de Jehová, y sus maravillas con los hijos de los hombres.
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
9 Porque hartó al alma menesterosa; y al alma hambrienta hinchió de bien.
Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
10 Los que moraban en tinieblas, y sombra de muerte, aprisionados en aflicción, y en hierros;
Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
11 Por cuanto fueron rebeldes a las palabras de Jehová; y aborrecieron el consejo del Altísimo:
Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
12 Y él quebrantó con trabajo sus corazones: cayeron, y no hubo quien les ayudase:
Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
13 Y clamaron a Jehová en su angustia: escapólos de sus aflicciones.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
14 Sacólos de las tinieblas, y de la sombra de muerte; y rompió sus prisiones.
Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
15 Alaben pues ellos la misericordia de Jehová, y sus maravillas con los hijos de los hombres.
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
16 Porque quebrantó las puertas de acero; y desmenuzó los cerrojos de hierro.
Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
17 Insensatos, a causa del camino de su rebelión; y a causa de sus maldades fueron afligidos.
Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
18 Su alma abominó toda vianda; y llegaron hasta las puertas de la muerte.
Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
19 Y clamaron a Jehová en su angustia; y salvólos de sus aflicciones.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
20 Envió su palabra, y curólos; y escapólos de sus sepulturas.
Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
21 Alaben pues ellos la misericordia de Jehová; y sus maravillas con los hijos de los hombres.
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
22 Y sacrifiquen sacrificios de alabanza; y enarren sus obras con jubilación.
И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
23 Los que descendieron a la mar en navíos: y contratan en las muchas aguas;
Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
24 Ellos han visto las obras de Jehová, y sus maravillas en el mar profundo.
Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
25 El dijo, y salió el viento de la tempestad, que levanta sus ondas:
Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
26 Suben a los cielos, descienden a los abismos: sus almas se derriten con el mal.
Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
27 Tiemblan, y titubean como borrachos; y toda su ciencia es perdida.
Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
28 Y claman a Jehová en su angustia; y escápalos de sus aflicciones.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
29 Hace parar la tempestad en silencio; y callan sus ondas.
Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
30 Y alégranse, porque se reposaron; y guíalos al puerto que quieren.
Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
31 Alaben pues ellos la misericordia de Jehová, y sus maravillas con los hijos de los hombres.
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
32 Y ensálcenle en congregación de pueblo; y en consistorio de ancianos le loen.
Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
33 Vuelve los ríos en desierto; y los manaderos de las aguas en sed:
Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
34 La tierra fructífera en salados; por la maldad de los que la habitan.
Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
35 Vuelve el desierto en estanques de aguas, y la tierra seca en manaderos de aguas:
Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
36 Y aposenta allí hambrientos; y aderezan allí ciudad de población:
И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
37 Y siembran campos, y plantan viñas; y hacen fruto de renta:
Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
38 Y bendícelos, y se multiplican en gran manera: y no disminuye sus bestias.
Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
39 Y después son menoscabados, y abatidos de tiranía, de males, y de congojas.
Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
40 El derrama menosprecio sobre los príncipes: y les hace andar errantes, vagabundos, sin camino.
Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
41 Y levanta al pobre de la pobreza; y vuelve las familias como ovejas.
Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
42 Vean los rectos, y alégrense; y toda maldad cierre su boca.
Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
43 ¿Quién es sabio, y guardará estas cosas; y entenderá las misericordias de Jehová?
Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.
