< Proverbios 1 >
1 Los proverbios de Salomón, hijo de David, rey de Israel:
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 Para entender sabiduría y castigo: para entender las razones prudentes:
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 Para recibir el castigo de prudencia, justicia, y juicio, y equidad:
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 Para dar a los simples astucia, y a los mozos inteligencia y consejo.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 Oirá el sabio y aumentará la doctrina; y el entendido adquirirá consejo.
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 Para entender parábola y declaración, palabras de sabios, y sus dichos oscuros.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 El principio de la sabiduría es el temor de Jehová: los insensatos despreciaron la sabiduría y la instrucción.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Oye, hijo mío, el castigo de tu padre, y no deseches la ley de tu madre:
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 Porque aumento de gracia serán a tu cabeza, y collares a tu cuello.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Hijo mío, si los pecadores te quisieren engañar, no consientas.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Si dijeren: Ven con nosotros, espiemos a la sangre: asechemos al inocente sin razón:
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 Tragarlos hemos como el sepulcro, vivos; y enteros, como los que caen en sima: (Sheol )
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol )
13 Hallaremos riquezas de todas suertes: henchiremos nuestras casas de despojos:
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Echa tu suerte entre nosotros: tengamos todos una bolsa:
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 Hijo mío, no andes en camino con ellos: aparta tu pie de sus veredas:
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 Porque sus pies correrán al mal; e irán presurosos a derramar sangre.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Porque en vano se tenderá la red delante de los ojos de toda ave.
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 Mas ellos a su sangre espían, y a sus almas asechan.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Tales son las sendas de todo codicioso de codicia, la cual prenderá el alma de sus poseedores.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 La sabiduría clama de fuera: en las plazas da su voz:
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 En las encrucijadas de los murmullos de gente clama: en las entradas de las puertas de la ciudad dice sus razones:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 ¿Hasta cuándo, o! simples, amaréis la simpleza, y los burladores desearán el burlar, y los insensatos aborrecerán la ciencia?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Volvéos a mi reprensión: he aquí que yo os derramaré mi espíritu, y os haré saber mis palabras.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Por cuanto llamé, y no quisisteis: extendí mi mano, y no hubo quien escuchase:
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 Y desechasteis todo consejo mío, y no quisisteis mi reprensión:
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 También yo me reiré en vuestra calamidad; y me burlaré cuando os viniere lo que teméis.
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 Cuando viniere, como una destrucción, lo que teméis; y vuestra calamidad viniere como un torbellino: cuando viniere sobre vosotros tribulación y angustia:
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Entonces me llamarán, y no responderé: buscarme han de mañana, y no me hallarán:
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Por cuanto aborrecieron la sabiduría; y no escogieron el temor de Jehová:
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 Ni quisieron mi consejo; y menospreciaron toda reprensión mía.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Comerán pues del fruto de su camino; y de sus consejos se hartarán.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Porque el reposo de los ignorantes los matará; y la prosperidad de los insensatos los echará a perder.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Mas el que me oyere, habitará confiadamente; y vivirá reposado de temor de mal.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.