Salmos 88
1 Oh Yavé, ʼElohim de mi salvación, Día y noche clamo delante de Ti.
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Llegue mi oración a tu Presencia. Inclina tu oído a mi clamor.
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 Soy contado entre los que descienden al sepulcro. Soy como un varón sin fuerza,
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 Olvidado entre los muertos, Como los asesinados que están tendidos en la tumba, De quienes ya no te acuerdas, y son cortados de tu mano.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 Me colocaste en la fosa más profunda, En lugares oscuros, en las profundidades.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Tu ira pesa sobre mí. Me afliges con todas tus olas. (Selah)
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 Alejaste a mis conocidos de mí. Me pusiste como un objeto de repugnancia para ellos. Estoy encerrado y no puedo salir.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 Mis ojos se enfermaron por causa de la aflicción. Cada día te invoco, oh Yavé. Extiendo mis manos hacia Ti:
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 ¿Harás milagros a favor de los muertos? ¿Se levantarán los muertos para alabarte? (Selah)
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 ¿Se anunciará en el sepulcro tu misericordia, Tu fidelidad en el Abadón?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 ¿Serán reconocidas tus maravillas en la oscuridad, Y tu justicia en la tierra del olvido?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 Pero yo te invoco, oh Yavé, Clamo por ayuda. De mañana mi súplica llega delante de Ti.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 ¿Por qué, oh Yavé, desechas mi alma? ¿Por qué escondes de mí tu rostro?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 Desde mi juventud estuve afligido y necesitado. Sufrí tus terrores. Estuve turbado.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Tu ardiente ira pasó sobre mí. Tus terrores me destruyeron.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 Me rodean de continuo como aguas. En conjunto me cercaron.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 Alejaste de mí a mis amigos y compañeros. Solo la oscuridad es mi compañera.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
