Salmos 78
1 Escucha, pueblo mío, mi instrucción. Inclina tus oídos a las palabras de mi boca.
Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
2 Abriré mi boca en proverbio. Declararé dichos de antaño de difícil comprensión,
Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
3 Los cuales oímos y conocimos. Nos los relataron nuestros antepasados.
Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4 No los encubriremos a sus hijos. Contaremos a la generación venidera las alabanzas de Yavé, Y su poder y las maravillosas obras que hizo.
Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5 Él estableció testimonio en Jacob, Y estableció Ley en Israel, La cual mandó a nuestros antepasados Que la enseñaran a sus hijos,
Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6 A fin de que la generación venidera [la] supiera, Los hijos que iban a nacer, Con el fin de que se levantaran y la dijeran a sus hijos,
Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
7 Para que en ʼElohim depositen su confianza, Y no olviden las obras de ʼEL, Sino que guarden sus Mandamientos,
Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
8 Y no sean como sus antepasados, Generación terca y rebelde, Generación que no preparó su corazón, Y su espíritu no fue fiel a ʼEL.
И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
9 Los hijos de Efraín, arqueros equipados, Dieron la espalda en el día de la batalla.
Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
10 No guardaron el Pacto de ʼElohim Y rehusaron andar en su Ley.
Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
11 Olvidaron sus obras. Él hizo maravillas ante sus antepasados en la tierra de Egipto.
Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
12 Delante de sus antepasados realizó maravillas en la tierra de Egipto. En el campo de Zoán
Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
13 Dividió el mar y los pasó. Detuvo las aguas como en una pila.
Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
14 De día los guiaba con nube, Con resplandor de fuego toda la noche.
И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
15 Hendió las peñas del desierto Y les dio a beber raudales sin medida.
Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
16 Sacó arroyos de la peña Y las aguas corrieron como ríos.
Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17 Pero ellos aún continuaron pecando contra Él. Se rebelaron contra ʼElyón en el desierto
Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
18 Y en sus corazones tentaron a ʼEL. Pidieron comida según su deseo.
И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19 Hablaron contra ʼElohim: ¿Puede ʼEL preparar una mesa en el desierto?
И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
20 Sí, Él golpeó la roca Y brotaron aguas y se desbordaron torrentes. ¿Puede Él dar también pan? ¿Proveerá carne para su pueblo?
Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
21 Por tanto, oyó Yavé y se indignó. Un fuego se encendió contra Jacob, Y una ira subió contra Israel,
Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
22 Por cuanto no creyeron en ʼElohim, Ni confiaron en su salvación.
Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
23 Sin embargo, mandó a las nubes desde arriba, Y abrió las puertas del cielo.
Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
24 Hizo llover sobre ellos maná para comer Y les dio alimento del cielo.
И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
25 Pan de ángeles comió el hombre. Les envió comida en abundancia.
Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
26 Sopló en el cielo el viento del este Y con su poder atrajo el viento del sur.
Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
27 Esparció sobre ellos carne como polvo, Criaturas aladas como la arena de los mares.
И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
28 Las soltó en medio del campamento alrededor de sus tiendas.
Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
29 Comieron y se hartaron, Y les cumplió su deseo.
И наједоше се и даде им шта су желели.
30 Antes que ellos saciaran su apetito, Cuando la comida estaba en sus bocas,
Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31 Surgió contra ellos la ira divina Que mató a algunos de los fornidos de ellos Y sometió a los jóvenes escogidos de Israel.
Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
32 A pesar de eso, siguieron en pecado Y no dieron crédito a sus maravillas.
Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
33 Por tanto consumió sus días en vanidad, Y sus años en temor.
И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
34 Cuando los hería de muerte, Lo buscaban. Se arrepentían y con diligencia lo buscaban.
Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
35 Se acordaban que ʼElohim era su Roca, Y ʼEL, ʼElyón, su Redentor.
И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
36 Lo lisonjeaban con su boca Y le mentían con su lengua.
Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
37 Pues sus corazones no eran firmes hacia Él, Ni eran fieles a su Pacto.
А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
38 Pero Él por misericordia perdonó su iniquidad Y no los destruyó. Con frecuencia contuvo su ira Y no despertó todo su enojo.
Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
39 Recordó que no eran sino carne, Un soplo que pasa y no regresa.
Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
40 ¡Cuán a menudo se rebelaron contra Él en el desierto Y lo contristaron en terreno no habitado!
Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
41 Vez tras vez tentaron a ʼEL. Irritaron al Santo de Israel.
Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
42 No se acordaron de su poder, Del día cuando los redimió del adversario:
Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43 Cuando realizó en Egipto sus señales, Y sus maravillas en la tierra de Zoán.
У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
44 Cuando convirtió sus ríos en sangre, Y ellos no pudieron beber de sus manantiales.
И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
45 Cuando envió entre ellos enjambres de moscas que los devoraban Y ranas que los destruían.
Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
46 Cuando entregó a los saltamontes sus cosechas Y el fruto de su trabajo a la langosta.
Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
47 Él destruyó sus viñas con granizo Y sus sicómoros con escarcha.
Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
48 Él entregó al granizo sus vacadas Y a los rayos sus ganados.
Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49 Envió sobre ellos su ardiente ira, Enojo, indignación y angustia, Una banda de mensajeros destructores.
Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
50 Él dispuso un camino para su ira Y no libró sus vidas de la muerte. Entregó sus vidas a la pestilencia
Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
51 E hirió a todos los primogénitos de Egipto, Las primicias de su virilidad en las tiendas de Cam.
Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
52 Pero dirigió a su pueblo como ovejas, Y como rebaño los guió por el desierto.
И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
53 Los condujo con seguridad para que no temieran, Pero el mar cubrió a sus enemigos.
Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
54 Los llevó hasta la frontera de su Tierra Santa, Al país montañoso que adquirió su mano derecha.
И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55 Echó a las naciones de delante de ellos. Con medida [les] repartió las tierras de ellos en heredad, E hizo que las tribus de Israel vivieran en sus tiendas.
Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
56 Pero ellos tentaron y provocaron a ʼElyón ʼElohim Y no guardaron sus Testimonios.
Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
57 Regresaron y actuaron deslealmente como sus antepasados. Tal como sus antepasados, fueron desleales. Se desviaron como arco torcido.
Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58 Lo provocaron con sus lugares altos Y despertaron su celo con sus imágenes de talla.
Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
59 Cuando ʼElohim oyó, se indignó Y aborreció a Israel en gran manera.
Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
60 Por lo cual abandonó el Tabernáculo de Silo, El Tabernáculo que estableció entre los hombres.
Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
61 Entregó su poder a la cautividad Y su resplandor en mano del adversario.
И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
62 Entregó también su pueblo a la espada Y se indignó contra su heredad.
И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
63 El fuego devoró a sus jóvenes, Y sus doncellas no tuvieron cantos nupciales.
Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
64 Sus sacerdotes cayeron a espada, Y sus viudas no hicieron lamentación.
Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
65 Pero entonces, como el que duerme, Como un valiente que se recupera del vino Despertó ʼAdonay
Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
66 E hirió a sus adversarios por detrás. Puso sobre ellos afrenta perpetua.
И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
67 Desechó la tienda de José Y no eligió a la tribu de Efraín,
И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
68 Sino escogió a la tribu de Judá Y la Montaña de Sion, que Él amó.
Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
69 Construyó en las alturas su Santuario Como la tierra que fundó para siempre.
И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
70 También escogió a David, su esclavo, Y lo tomó de los rebaños.
И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
71 Lo trajo de detrás de las ovejas que tenían crías Para que apacentara a Jacob su pueblo Y a Israel su heredad.
И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
72 Los pastoreó según la integridad de su corazón, Y los guió con la destreza de sus manos.
И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
