Salmos 74
1 Oh ʼElohim, ¿por qué nos desechaste para siempre? ¿Por qué humea tu ira contra las ovejas de tu prado?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Acuérdate de tu congregación, La que compraste desde tiempo antiguo, La que redimiste para que sea tribu de tu heredad, Y de esta Montaña Sion, donde moras.
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 Dirige tus pasos hacia las perpetuas desolaciones. Todo destruyó el enemigo en el Santuario.
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 Tus adversarios vociferan en medio de tu lugar de reunión. Pusieron como insignias sus propios estandartes.
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 Se parecen a los que levantan hachas en un bosque de árboles.
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 Y ahora todas sus entalladuras destruyen con hachas y martillos.
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 Y hasta los cimientos quemaron tu Santuario. Profanaron el lugar de morada de tu Nombre.
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 Dijeron en su corazón: Destruyámoslos por completo. Y quemaron todas las congregaciones de ʼEL en la tierra.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 No vemos nuestras insignias, Ya no hay profeta, Ni hay entre nosotros quien sepa hasta cuándo.
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 ¿Hasta cuándo, oh ʼElohim, nos seguirá afrentando el adversario? ¿Seguirá blasfemando tu Nombre para siempre?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 ¿Por qué retraes tu mano? ¿Por qué escondes tu mano derecha en tu regazo? ¡Destrúyelos!
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 Sin embargo, ʼElohim es mi Rey desde antaño, Quien hace obras de salvación en la tierra.
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 Tú dividiste el mar con tu poder. Quebraste en las aguas las cabezas de los monstruos.
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 Tú aplastaste las cabezas de cocodrilo. Lo diste como comida a las criaturas del desierto.
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 Tú abriste fuentes y torrentes. Secaste corrientes impetuosas.
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 Tuyo es el día, tuya también la noche. Tú preparaste la luz y el sol.
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 Tú estableciste todos los límites de la tierra. Tú hiciste verano e invierno.
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Recuerda esto, oh Yavé, que el enemigo te ofendió, Y gente insensata blasfemó tu Nombre.
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 No entregues la vida de tu tórtola a las bestias salvajes. No olvides para siempre la vida de tu pobre.
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Considera el Pacto, Porque los lugares oscuros de la tierra están llenos de habitaciones de violencia.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 No permitas que el oprimido regrese avergonzado. Ordena que los afligidos y menesterosos alaben tu Nombre.
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 ¡Levántate, oh ʼElohim, y defiende tu propia causa! Recuerda cómo el insensato te ofende todo el día.
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 No olvides la voz de tus adversarios, El tumulto de los que se levantan contra Ti, Que sube de continuo.
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
