Salmos 50
1 El poderoso ʼEL, ʼElohim, Yavé habló Y convocó a la tierra desde el oriente hasta el occidente.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Desde Sion, perfección de hermosura, ʼElohim resplandeció.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Que venga nuestro ʼElohim, y no en silencio. Un fuego devorador lo precede, Y alrededor de Él ruge una gran tempestad.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 Desde lo alto convoca a los cielos Y a la tierra para juzgar a su pueblo:
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 Júntenme a mis santos, Los que hicieron un Pacto conmigo con sacrificio.
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 Los cielos proclamarán su justicia, Porque ʼElohim es el Juez. (Selah)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Escucha, pueblo mío, y hablaré. Testificaré contra ti, Israel. Yo soy ʼElohim, el ʼElohim tuyo.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 No te reprendo por tus sacrificios. Tus ofrendas encendidas están siempre delante de Mí.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 No aceptaré becerros de tu casa, Ni machos cabríos de tus corrales.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 Porque mía es toda bestia del bosque Y los ganados sobre 1.000 colinas.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 Conozco todas las aves de las montañas, Y todo lo que se mueve en el campo es mío.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 Si tuviera hambre, No te lo diría a ti, Porque mío es el mundo y todo lo que contiene.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 ¿Yo como carne de becerros? ¿Bebo sangre de machos cabríos?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Ofrece a ʼElohim sacrificio de acción de gracias. Paga a ʼElyón tus votos.
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 Invócame en el día de la angustia. Te libraré, Y tú me honrarás.
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 al perverso ʼElohim dice: ¿Qué derecho tienes tú para recitar mis Estatutos, Y tomar mi Pacto en tu boca?
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 Porque tú aborreces la corrección, Y das tu espalda a mis Palabras.
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 Si ves a un ladrón, te complaces con él, Y te asocias con los adúlteros.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Permites que tu boca se pierda en lo malo, Y tu lengua trama el engaño.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Te sientas, hablas contra tu hermano, Y difamas al hijo de tu propia madre.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 Estas cosas hiciste, Y Yo callé. Pensaste que Yo soy como tú. Pero te reprenderé y las expondré delante de tus ojos.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Entiendan esto, los que se olvidan de ʼEloah, No sea que los quebrante sin que haya quien los libre.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 El que ofrece sacrificio de acción de gracias me honra, Y al que ordena rectamente su camino Le mostraré la salvación de ʼElohim.
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
