< Salmos 35 >
1 ¡Oh Yavé, contiende con los que contienden contra mí! ¡Pelea contra los que combaten contra mí!
Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2 ¡Echa mano al escudo y al broquel, Y levántate en mi ayuda!
Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3 Saca la lanza y cierra el paso a mis perseguidores. Dí a mi alma: ¡Yo soy tu Salvación!
Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 Sean avergonzados y confundidos Los que buscan mi vida. Sean vueltos atrás y confundidos Los que traman mi mal.
Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 Sean como la cáscara de grano arrebatada por el viento, Y acóselos el Ángel de Yavé.
Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6 Sea su camino tenebroso y resbaladizo, Y el Ángel de Yavé los persiga.
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7 Porque sin causa me tendieron su red, Sin motivo cavaron fosa para mi vida.
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8 Véngale destrucción inesperada. Atrápelo la red que él mismo tendió, Y caiga en ella con igual destrucción.
Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9 Mi alma se deleitará en Yavé. Se regocijará en su salvación.
А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10 Todos mis huesos dirán: Oh Yavé, ¿quién como Tú, Que libras al débil del que es demasiado fuerte para él, Y al pobre y menesteroso del que lo despoja?
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 Se levantan testigos falsos De lo que no sé me preguntan.
Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12 Me devuelven mal por bien Para desolación a mi alma.
Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13 Yo en cambio, al estar ellos enfermos, Me vestía de ropa áspera Y afligía mi alma con ayuno, Hasta que mi súplica a favor de ellos me era concedida.
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 Como por mi amigo o hermano actuaba, Como el que llora por su madre, Afligido me humillaba.
Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15 Pero ellos, en mi adversidad se alegraron, Y se reunieron contra mí. Atacantes se reunieron contra mí, Y yo no lo entendía. Me despedazaban sin cesar.
А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16 Como profanos burladores en las fiestas Rechinaron contra mí sus dientes.
С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17 Oh ʼAdonay, ¿hasta cuándo consentirás esto? ¡Libra mi vida de sus destrucciones, Mi única vida de los leones!
Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18 Yo te daré gracias en la gran congregación, Te alabaré entre un pueblo numeroso.
Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19 No se alegren de mí los que sin causa son mis enemigos, Ni guiñan el ojo los que me aborrecen sin causa.
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 Por cuanto no hablan de paz, Sino inventan palabras calumniosas contra los mansos de la tierra.
Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 Ensanchan su boca contra mí, y dicen:
Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 ¡Oh Yavé, Tú lo viste! ¡No calles! ¡Oh ʼAdonay, no estés lejos de mí!
Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23 ¡Despierta y levántate a hacer justicia, ʼElohim mío y ʼAdonay mío!
Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 Júzgame conforme a tu justicia, oh Yavé ʼElohim mío, Que no se alegren ellos de mí.
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25 No digan ellos en su corazón: ¡Ajá, aquí está lo que queríamos! No digan: ¡Lo devoramos!
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 Sean avergonzados y confundidos juntos Los que de mi mal se alegran. Vístanse de vergüenza y deshonor Los que se engrandecen sobre mí.
Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27 Canten de júbilo y alégrense los que favorecen mi justicia, Y digan continuamente: ¡Engrandecido sea Yavé, Quien se complace en la prosperidad de su esclavo!
Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28 Mi lengua hablará de tu justicia y de tu alabanza todo el día.
И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.