Salmos 18
1 Dijo: ¡Te amo, oh Yavé, Fortaleza mía!
Љубићу Те, Господе, крепости моја,
2 ¡Yavé, Roca mía y Castillo mío, y mi Libertador! ʼElohim mío y Fortaleza mía, en Quien me refugio, Mi Escudo y mi Cuerno de salvación, mi alta Torre.
Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
3 Invoco a Yavé, Quien es digno de alabanza, Y soy salvo de mis enemigos.
Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
4 Me rodearon los lazos de la muerte, Sentí el espanto de los torrentes de Belial.
Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне. (Sheol h7585)
6 En mi angustia invoqué a Yavé, Clamé a mi ʼElohim, Y Él oyó mi voz desde su Templo. Mi clamor delante de Él llegó a sus oídos.
У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
7 La tierra se conmovió y tembló. También temblaron los fundamentos de las montañas. Fueron sacudidos porque Él estaba airado.
Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
8 De su nariz se levantó una humareda, Un fuego de su boca devoró, Carbones fueron encendidos por Él.
Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
9 Inclinó los cielos, Y descendió con densas tinieblas bajo sus pies.
Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
10 Cabalgó sobre un querubín y voló. Se precipitó sobre las alas del viento.
Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
11 Puso oscuridad como escondedero Con su Tabernáculo alrededor de Él, Oscuridad de agua, Densas nubes bajo el cielo.
Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
12 El fulgor de su Presencia Atravesó las densas nubes. Descargó granizo y carbones encendidos.
Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
13 Yavé tronó desde el cielo. ʼElyón dio su voz: ¡Granizo y carbones encendidos!
Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
14 Disparó sus flechas y los dispersó. Relámpagos en abundancia, y los confundió.
Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
15 Entonces aparecieron los lechos del agua Y se descubrieron los cimientos del mundo Ante tu bramido, oh Yavé, Por el soplo del aliento de tu nariz.
И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
16 Envió desde lo alto y me tomó, Me sacó de muchas aguas.
Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17 Me libró de mi poderoso enemigo Y de los que me aborrecían, Porque eran más fuertes que yo.
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
18 Me enfrentaron en el día de mi calamidad, Pero Yavé fue mi apoyo.
Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19 Me sacó a un lugar espacioso. Me rescató, porque se complació en mí.
Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
20 Yavé me premió conforme a mi justicia. Me retribuyó según la pureza de mis manos.
Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
21 Porque guardé los caminos de Yavé, Y no me aparté impíamente de mi ʼElohim.
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
22 Pues todos sus Preceptos estuvieron delante de mí, Y no aparté de mí sus Estatutos.
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
23 También fui irreprensible ante Él Y me guardé de cometer iniquidad.
Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
24 Por eso Yavé recompensó mi rectitud, La pureza de mis manos ante sus ojos.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
25 Con el bondadoso se mostrará bondadoso, Y recto con el hombre recto.
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
26 Puro se mostrará con el puro, Y con el perverso se mostrará severo.
С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
27 En verdad, Tú salvas al pueblo afligido, Y humillas los ojos altivos.
Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
28 Oh Yavé, Tú enciendes mi lámpara. ¡Mi ʼElohim ilumina mi oscuridad!
Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
29 Porque contigo desbarataré ejércitos, Con mi ʼElohim saltaré sobre un muro.
С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
30 El camino de ʼElohim es perfecto. La Palabra de Yavé, acrisolada. Él es escudo a todos los que se refugian en Él.
Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
31 Porque, ¿quién es ʼEloah aparte de Yavé? ¿Y quién es la Roca fuera de nuestro ʼElohim?
Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
32 Porque ʼEL es Quien me ata con vigor, Y que perfecciona mi camino,
Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
33 Que fortalece mis pies para que sean como de venado Y me sostiene firme en mis alturas,
Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
34 Que adiestra mis manos para la batalla, De modo que mis brazos puedan tensar el arco de bronce.
Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
35 Me diste también el escudo de tu salvación, Tu mano derecha me sostuvo Y tu benignidad me engrandeció.
Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
36 Ensanchaste mis pasos debajo de mí, Y mis pies no resbalaron.
Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
37 Perseguí a mis enemigos, los alcancé, Y no regresé hasta que fueron aniquilados.
Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
38 Les di golpes repetidos, Y no pudieron levantarse, Cayeron debajo de mis pies.
Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
39 Me armaste de valor para la guerra, Doblegaste a los que me resistían.
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
40 Pusiste en fuga a mis enemigos, Para que yo venciera a quienes me aborrecían.
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41 Clamaron, pero no hubo quien los librara, Aun a Yavé, pero no les respondió.
Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
42 Los desmenucé como polvo ante el viento, Los eché fuera como el barro de las calles.
Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
43 Me libraste de las contiendas del pueblo. Me designaste jefe de las naciones. Un pueblo que no conocía me sirve.
Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
44 Tan pronto me oyen, me obedecen, Los extranjeros se sometieron a mí.
По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
45 Los hijos de extranjeros desfallecen Y salen temblando de sus fortalezas.
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
46 ¡Viva Yavé! ¡Bendita sea mi Roca! Sea enaltecido el ʼElohim de mi salvación,
Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
47 ʼEL, Quien ejecuta mi venganza Y me somete pueblos.
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48 Él me libra de mis enemigos. Me enaltece sobre los que se alzan contra mí Y me libras del hombre violento.
Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
49 Por tanto, yo te daré gracias, Oh Yavé, entre las naciones, Y cantaré alabanzas a tu Nombre.
Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
50 Él da gran liberación a su rey Y muestra misericordia a su ungido: A David y a su descendencia para siempre.
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
