Salmos 137

1 Junto a los ríos de Babilonia nos sentábamos y llorábamos Cuando recordábamos a Sion. Sobre los sauces, en medio de ella,

На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

2 Colgábamos nuestras arpas.

О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

3 Porque allí nuestros cautivadores nos pedían cantos, Y nuestros atormentadores, alegría: ¡Cántennos alguno de los cantos de Sion!

Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

4 ¿Cómo podemos cantar el canto de Yavé en tierra extranjera?

Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

5 Si me olvido de Ti, oh Jerusalén, Que mi mano derecha pierda su destreza.

Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

6 Que mi lengua se pegue a mi paladar Si no te recuerdo, Si no exalto a Jerusalén por encima de mi mayor gozo.

Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

7 Recuerda, oh Yavé, contra los hijos de Edom El día de Jerusalén, quienes dijeron: Arrásenla. Arrásenla, arrásenla hasta sus mismos cimientos

Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

8 Oh hija de Babilonia, la devastadora. ¡Dichoso el que te pague Por el mal que nos hiciste!

Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

9 ¡Dichoso el que agarre a tus pequeños Y los estrelle contra la peña!

Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.