< Salmos 132 >
1 Acuérdate, oh Yavé, de David, Y de toda su aflicción.
Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2 De cómo juró a Yavé, Y prometió al Fuerte de Jacob:
Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3 Ciertamente no entraré en mi tienda, Ni subiré a mi cama.
"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4 No concederé sueño a mis ojos, Ni a mis párpados calma,
Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5 Hasta que halle lugar para Yavé, Tabernáculo para el Fuerte de Jacob.
Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6 Ciertamente oímos de ello en Efrata. Lo hallamos en el campo del bosque.
Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7 Entremos en su Tabernáculo, Postrémonos ante el estrado de sus pies.
Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8 Oh Yavé, levántate [y ven] al lugar de tu reposo, Tú y el Arca de tu poder.
Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9 Que tus sacerdotes se vistan de justicia, Y se regocijen tus santos.
Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10 Por amor a David tu esclavo, No vuelvas el rostro de tu ungido.
Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11 En verdad Yavé juró a David, Y no se retractará de ello: De tu descendencia sentaré en tu trono.
Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12 Si tus hijos observan mi Pacto, Y mi testimonio que Yo les enseño, Tus hijos también se sentarán en tu trono para siempre.
Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13 Porque Yavé escogió a Sion. La deseó para morada suya:
Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14 Este es el lugar de mi reposo para siempre. Aquí moraré, porque lo deseé.
Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15 Con abundancia bendeciré su provisión, Y saciaré de pan a sus necesitados.
Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16 Vestiré con salvación a sus sacerdotes, Y sus santos darán voces de júbilo.
Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17 Allí retoñará el poder de David. Dispuse una lámpara para mi ungido.
Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18 A sus enemigos vestiré de vergüenza, Pero sobre él resplandecerá su corona.
Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.