Salmos 104
1 Bendice, alma mía, a Yavé. ¡Oh Yavé, ʼElohim mío, cuánto te has engrandecido! Estás cubierto de esplendor y majestad.
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 Te cubres como con un manto de luz. Extiendes el cielo como una cortina.
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 Él coloca sobre las aguas las vigas de sus altas moradas. Él convierte las nubes en su carroza. Él anda sobre las alas del viento.
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 Él designa los vientos como sus mensajeros, Y las llamas de fuego, como sus ministros.
Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 Él estableció la tierra sobre sus cimientos Para que no sea sacudida.
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 Le colocaste como una ropa el abismo. Las aguas estaban sobre las montañas.
Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 A tu reprensión huyeron, Se precipitaron al estruendo de tu trueno.
Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 Subieron las montañas, Bajaron los valles al lugar que estableciste para ellos.
Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 Les fijaste un límite que no traspasarán, De manera que no volverán a cubrir la tierra.
Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 Él envía manantiales por los valles. Ellos fluyen entre las montañas.
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 Dan de beber a todas las bestias del campo. Mitigan su sed los asnos monteses.
Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 Junto a ellos habitan las aves del cielo. Elevan voces entre las ramas.
На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 Él riega las montañas desde sus altas cámaras. Con el fruto de las obras de Él está saciada la tierra.
Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 Él desarrolla el pasto para el ganado, Y la vegetación para el servicio del hombre De tal modo que saque alimento de la tierra,
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 Y vino que alegra el corazón del hombre, El aceite para que brille su semblante Y el pan que sustenta la vida del hombre.
И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 Los árboles de Yavé beben su savia, Los cedros del Líbano que Él plantó,
Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 Donde las aves construyen sus nidos, La cigüeña, cuya casa está en los cipreses,
На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 Las altas montañas para las cabras monteses, Las peñas, madrigueras de los conejos.
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 Él hizo la luna para las estaciones. El sol conoce el punto de su ocaso.
Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Pones la oscuridad y es de noche. En ella corretean todos los animales del bosque.
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 Los leoncillos rugen tras la presa Y buscan de ʼEL su comida.
Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 Al salir el sol se retiran Y se echan en sus guaridas.
Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Sale el hombre a su trabajo, A su labor hasta el anochecer.
Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 ¡Cuán innumerables son tus obras, oh Yavé! Hiciste todas ellas con sabiduría. La tierra está llena de tus posesiones.
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 Ahí está el grande y ancho mar, Donde hay enjambre de incontables animales, Tanto pequeños como grandes.
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 Allí navegan los barcos, [Y el ]cocodrilo que formaste para que juguetee en él.
Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 Todos ellos esperan en Ti Para que les des su comida en su tiempo.
Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 Les das, ellos recogen. Abres tu mano, Y se sacian con lo bueno.
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Ocultas tu rostro Y ellos se desmayan. Les retiras su aliento, Y ellos expiran y vuelven a su polvo.
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 Envías tu aliento, Son creados, Y renuevas la superficie de la tierra.
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 ¡Sea la gloria de Yavé para siempre! ¡Que se alegre Yavé en sus obras!
Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 Él mira a la tierra, Y ella tiembla, Él toca las montañas, Y ellas humean.
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 A Yavé cantaré en mi vida, Mientras tenga vida cantaré salmos a mi ʼElohim.
Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 Sea agradable a Él mi meditación. Yo me regocijaré en Yavé.
Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Sean exterminados de la tierra los pecadores Y los perversos dejen de ser. ¡Bendice, alma mía, a Yavé! ¡Alaben a YA!
Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
