Proverbios 8

1 ¿No clama la sabiduría, Y el entendimiento hace oír su voz?

Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?

2 En las cimas de las alturas junto al camino, En las encrucijadas de los senderos, allí está ella.

Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,

3 Junto a las puertas, en la entrada de la ciudad, En el acceso a las puertas, ella da voces:

Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:

4 ¡Oh hombres, a ustedes clamo! Mi voz se dirige a los hijos de los hombres.

Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.

5 Oh simples, aprendan prudencia. Y ustedes, insensatos, dispongan su corazón.

Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.

6 Escuchen, porque diré cosas excelentes, Y abriré mis labios para cosas rectas.

Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.

7 Mi boca pronunciará verdad. La maldad es repugnancia para mis labios.

Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.

8 Todas las palabras de mi boca son con justicia. En ellas nada hay torcido o perverso.

Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.

9 Son claras para el que entiende Y rectas para los que hallan el conocimiento.

Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.

10 Reciban mi enseñanza y no plata, Conocimiento, mejor que oro fino.

Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.

11 Pues mejor es la sabiduría que las perlas. Nada de lo que desees podrá compararse con ella.

Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.

12 Yo, la sabiduría, moro con la prudencia, Y descubro el conocimiento y la discreción.

Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.

13 El temor a Yavé es aborrecer el mal. Aborrezco la soberbia, la arrogancia, el mal camino y la boca perversa.

Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.

14 Mío es el consejo y la eficiente sabiduría. Mía es la inteligencia y mía la valentía.

Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.

15 Por mí reinan los reyes, Y los magistrados administran justicia.

Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.

16 Por mí gobiernan los príncipes Y los nobles que juzgan la tierra.

Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.

17 Yo amo a los que me aman. Me hallan los que temprano me buscan.

Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.

18 Las riquezas y la honra están conmigo, Riquezas y justicia perdurables.

У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.

19 Mi fruto es mejor que el oro, Aun que el oro puro, Y mi ganancia mejor que la plata escogida.

Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.

20 Yo ando por camino de justicia, Por los senderos de equidad,

Путем праведним ходим, посред стаза правице,

21 Para hacer que los que me aman obtengan su heredad. Y para que yo llene sus tesoros.

Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.

22 Yavé me poseía en el principio, Ya de antiguo, antes de sus obras.

Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.

23 Eternamente estaba establecida, Antes de haber tierra.

Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.

24 Nací antes que existieran los océanos, Antes que existieran las fuentes de muchas aguas.

Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.

25 Antes que las montañas fueran fundadas, Antes de las colinas, fui yo engendrada.

Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;

26 Cuando Él no había hecho la tierra, ni los campos, Ni el primer polvo del mundo.

Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;

27 Cuando estableció los cielos, allí estaba yo. Cuando trazó el horizonte sobre la superficie del océano,

Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.

28 Cuando afirmó los cielos arriba, Cuando afirmó las fuentes del océano,

Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;

29 Cuando señaló al mar su estatuto, Para que las aguas no traspasaran su mandato, Cuando estableció los fundamentos de la tierra,

Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;

30 Yo estaba junto a Él como arquitecto. Diariamente era su deleite. Me regocijaba ante Él siempre.

Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;

31 Me regocijaba en su tierra habitada, Y tenía mi deleite con los hijos de los hombres.

Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.

32 Ahora pues, hijos, escúchenme. Inmensamente felices los que guardan mis caminos.

Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.

33 Atiendan la instrucción, sean sabios Y no la menosprecien.

Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.

34 ¡Inmensamente feliz es el hombre que me escucha, Que vigila en mis portones cada día, Que espera en el umbral de mis entradas!

Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.

35 Porque el que me halla, Halla la vida y alcanza el favor de Yavé.

Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.

36 Pero el que peca contra mí, defrauda su propia alma. Todos los que me aborrecen aman la muerte.

А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.