Lamentaciones 3
1 Yo soy el hombre que fue afligido Con la vara de su furor.
Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2 Me guió y condujo en oscuridad y no en luz.
Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3 Ciertamente se apartó de mí. Contra mí vuelve su mano todo el día.
Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4 Consumió mi carne y mi piel, Quebró mis huesos.
Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5 Me sitió Y me encerró en tribulación y angustia.
Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6 Me encerró a vivir en oscuridad Como los que murieron hace tiempo.
Посади ме у таму као умрле одавна.
7 Me cercó con muros de modo que no puedo salir. Me cargó una cadena pesada.
Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8 Aun cuando clamo y grito, Cierra oídos a mi oración.
Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9 Con piedras labradas bloqueó mi camino Y torció mis senderos.
Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10 Él es para mí como oso que acecha, Como león agazapado en lugares secretos.
Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11 Él trastornó mis caminos. Me destrozó y me dejó desolado.
Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12 Entesó su arco, Y me puso como blanco de su flecha.
Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13 Él hizo que las flechas de su caja portátil para flechas Penetraran en mis órganos internos.
Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14 Soy el escarnio para todo mi pueblo, El estribillo de burla todo el día.
Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15 Me llenó de amargura. Me dio a beber ajenjo.
Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16 Quebró mis dientes con grava Y me pisoteó en la ceniza,
Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17 Mi alma está lejos de la paz. Olvidé la felicidad.
Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18 Y dije: Mi fuerza y mi esperanza En Yavé perecieron.
И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19 Recuerda mi aflicción y mi angustia, El ajenjo y la hiel.
Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20 Ciertamente mi alma recuerda Y está abatida dentro de mí.
Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21 Esto le recuerdo a mi mente, Por tanto tengo esperanza:
Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22 Por causa de las misericordias de Yavé No estamos consumidos. Porque sus compasiones no fallan.
Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23 Nuevas son cada mañana. Grande es tu fidelidad.
Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24 Yavé es mi porción, dice mi alma, Por tanto espero en Él.
Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25 Bueno es Yavé para los que lo esperan, Para el alma que lo busca.
Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26 Bueno es esperar en silencio La salvación de Yavé.
Добро је мирно чекати спасење Господње.
27 Bueno es para un hombre llevar El yugo desde su juventud,
Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28 Que se siente a solas y guarde silencio Puesto que Él se lo impuso.
Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29 Que ponga su boca en el polvo, Tal vez haya esperanza.
Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30 Que dé la mejilla al que lo abofetea, Y se harte de afrenta.
Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31 Porque ʼAdonay no desechará para siempre.
Јер Господ не одбацује за свагда.
32 Aunque entristezca, Él tendrá compasión Según su abundante misericordia.
Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33 Porque no aflige voluntariamente, Ni entristece a los hijos de los hombres.
Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34 No aplasta bajo sus pies A todos los cautivos de la tierra.
Кад газе ногама све сужње на земљи,
35 No se aparta del justo juicio a un hombre En presencia de ʼElyón.
Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36 ʼAdonay no aprueba Pervertir la causa del hombre.
Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37 ¿Quién dice algo y ocurre, A menos que ʼAdonay lo ordene?
Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38 ¿No procede de la boca del ʼElyon Tanto lo bueno como lo malo?
Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39 ¿Por qué se queja el hombre? Que se queje el hombre por el castigo de sus pecados.
Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40 Examinemos y probemos nuestros caminos, Y regresemos a Yavé.
Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41 Levantamos nuestros corazones y manos Hacia ʼEL en el cielo y dijimos:
Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42 Nosotros transgredimos y fuimos rebeldes. Tú no nos perdonaste.
Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43 Te cubriste con furor, Y nos perseguiste. Nos mataste sin compasión.
Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44 Te cubriste con una nube muy espesa Para que no pasara la oración.
Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45 Nos volviste como excrementos y basura entre los pueblos.
Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46 Todos nuestros enemigos ensanchan sus bocas contra nosotros.
Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47 Terror y trampa están sobre nosotros, Desolación y destrucción.
Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48 Mis ojos derraman manantiales de agua A causa de la destrucción de la hija de mi pueblo.
Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49 Mis ojos manan sin cesar, sin alguna tregua.
Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50 Hasta que Yavé vea Y mire desde el cielo.
Докле Господ не погледа и не види с неба.
51 Mis ojos traen sufrimiento a mi alma A causa de las hijas de mi ciudad.
Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52 Como a un pájaro me cazaron Los que sin causa son mis enemigos.
Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53 Me echaron en la cisterna Y pusieron una piedra sobre mí.
Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54 Las aguas fluyeron sobre mi cabeza. Yo dije: ¡Estoy muerto!
Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55 De lo más hondo de la fosa, oh Yavé, Invoqué tu Nombre.
Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56 Oíste mi voz: No cierres tu oído A mi suspiro, a mi clamor.
Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57 Tú te acercaste cuando te invoqué, Dijiste: ¡No temas!
Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58 Oh ʼAdonay, Tú defendiste la causa de mi vida. Tú redimiste mi vida.
Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59 Tú viste, oh Yavé, mi opresión. Juzga mi causa.
Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60 Tú viste toda su venganza, Todos sus planes contra mí.
Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61 Tú oíste, oh Yavé, Todos sus reproches contra mí.
Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62 Los labios de mis asaltantes y su murmuración Están contra mí todo el día.
Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63 Observa su sentarse y levantarse. Yo soy su estribillo de burla.
Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64 Tú, oh Yavé, les recompensarás Según la obra de sus manos.
Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65 Les darás dureza de corazón. Tu maldición estará sobre ellos.
Подај им упорно срце, проклетство своје.
66 Oh Yavé, persíguelos en tu furor Y destrúyelos de debajo de los cielos, oh Yavé.
Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
