Job 6
1 Entonces Job respondió:
А Јов одговори и рече:
2 ¡Oh, si se pesara mi angustia, y se pusiera igualmente en balanza juntamente con mi ruina!
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 ¡Pesarían ahora más que la arena del mar! Por eso mis palabras fueron precipitadas,
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 porque en mí están clavadas las flechas de ʼEL-Shadday. Mi espíritu sorbe su veneno, y terrores de ʼElohim me combaten.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 ¿Rebuzca el asno montés junto a la hierba? ¿Muge el buey junto a su pasto?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 ¿Se comerá lo insípido sin sal? ¿Hay sabor en la clara del huevo?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 Las cosas que mi alma rehusaba tocar son ahora mi alimento nauseabundo.
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 ¡Quién me diera obtener mi petición, y que ʼElohim me otorgue lo que tanto anhelo!
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 ¡Que ʼElohim se digne aplastarme, que suelte su mano y acabe conmigo!
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 Eso sería mi consuelo, y aun en medio de mi dolor que no da tregua, saltaría de gozo, porque no negué las Palabras del Santo.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 ¿Cuál es mi fuerza para seguir esperando? ¿Cuál es mi propósito para que tenga aún paciencia?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 ¿Es mi fortaleza como la de las piedras, o mi cuerpo es de bronce?
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 ¿Puedo sostenerme sobre nada? ¿No fue todo auxilio alejado de mí?
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 Para el hombre desconsolado debe haber bondad de su amigo, a fin de que no abandone el temor a ʼEL-Shadday.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 Mis hermanos me traicionaron como un torrente. Pasan como corrientes impetuosas
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 que van turbias a causa del deshielo, y la nieve que se deshace en ellas.
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 En el tiempo del calor se desvanecen. Al calentarse desaparecen, se extinguen de su lugar.
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 Se apartan de la senda de su rumbo, van menguando y se pierden.
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 Las caravanas de Temán fijan su mirada en ellas, los viajeros de Sabá tienen su esperanza en ellas,
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 pero son avergonzados en su esperanza, pues llegan hasta ellas y quedan defraudados.
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 En verdad ustedes son ahora como ellos. Ven un terror y temen.
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 ¿Yo les dije: Tráiganme algo? ¿O: Paguen de su hacienda por mí?
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 ¿O: Líbrenme de la mano del enemigo? ¿O: Rescátenme del poder del opresor?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Instrúyeme y me callaré. Hazme entender en qué erré.
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 ¡Cuán dolorosas son las palabras honestas! ¿Pero qué prueba su reprensión?
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 ¿Piensan ustedes censurar palabras y los dichos de un desesperado que son como el viento?
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 Ustedes aun echan suertes sobre los huérfanos y regatean con su amigo.
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 Ahora pues, dígnense mirarme y opinen si miento delante de ustedes.
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Les ruego que desistan. Que no haya iniquidad. Sí, que mi justicia aún permanezca.
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 ¿Hay iniquidad en mi lengua? ¿Mi paladar no distingue lo destructivo?
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
