Job 41
1 ¿Puedes tú sacar con un anzuelo el cocodrilo, atar con una cuerda su lengua?
Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2 ¿Pondrás una soga en su nariz, y perforarás con garfio su quijada?
Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3 ¿Se acercará a ti con palabras sumisas o te hablará con lisonjas?
Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4 ¿Hará un pacto contigo para que lo tomes como esclavo perpetuo?
Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5 ¿Jugarás con él como con un pájaro? ¿Lo atarás para entretener a tus niñas?
Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6 ¿Los comerciantes harán negocio por él? ¿Lo cortarán en trozos entre los mercaderes?
Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7 ¿Podrás abrirle el cuero con lancetas, o su cabeza con arpones?
Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8 Pon tu mano sobre él. Recuerda la batalla con él. No lo volverás a hacer.
Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9 Ciertamente la esperanza de esta pelea queda frustrada. Un hombre desfallece con solo verlo.
Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10 Nadie se atreve a despertarlo. ¿Entonces quién puede estar en pie delante de Mí?
Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11 ¿Quién me dio primero a Mí, para que Yo le restituya? Todo lo que hay debajo del cielo es mío.
Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12 No guardaré silencio acerca de sus miembros, ni de su gran fuerza ni de su excelente figura.
Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13 ¿Quién levanta la primera capa de su envoltura y penetra a través de su doble coraza?
Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14 ¿Quién abre la parte posterior de su boca rodeada de dientes espantosos?
Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15 Sus fuertes escamas son su orgullo, cerradas entre sí como firme sello,
Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16 tan unidas la una con la otra que ni el aire pasa entre ellas.
Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17 Están soldadas, cada una a su vecina, trabadas entre sí, no se pueden separar.
Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18 Su estornudo lanza destellos de luz. Sus ojos son como los párpados de la aurora.
Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19 De la parte posterior de su boca salen llamaradas y se escapan centellas de fuego.
Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20 De sus fosas nasales sale vapor como el de una olla que hierve al fuego.
Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21 Su aliento enciende los carbones. Salen llamaradas de las partes posteriores de su boca.
Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22 En su nuca se asienta la fuerza. Ante él cunde el terror.
У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23 Los pliegues de su carne son compactos. Están firmes en él y no se mueven.
Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24 Su corazón es duro como la piedra, como la piedra inferior de un molino.
Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25 Cuando se levanta, tiemblan los valientes, y por el quebrantamiento, retroceden.
Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26 La espada no lo alcanza, ni la lanza, ni la lanceta, ni la flecha, ni la lanza arrojadiza.
Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27 Para él el hierro es como pasto, y el bronce, madera carcomida.
Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28 No lo ahuyentan las flechas. Las piedras de la honda le son como rastrojo.
Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29 Los garrotes le son como hojarasca. Se burla del brillo del arma arrojadiza.
Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30 Por debajo tiene conchas puntiagudas, se extiende como un trillo sobre el lodo.
Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31 Hace lo profundo del mar hervir como una olla. Lo convierte como una olla de ungüento.
Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32 Detrás de él brilla una estela de agua como barba encanecida.
За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33 Nada hay semejante a él sobre la tierra. Fue hecho exento de temor.
Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34 Menosprecia todo lo elevado. Es rey de todos los hijos del orgullo.
Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
