Job 4
1 Entonces intervino Elifaz temanita:
Тада одговори Елифас Теманац и рече:
2 Si intentamos razonar contigo te será molesto. Pero, ¿quién puede refrenarse de hablar?
Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
3 Ciertamente tú enseñabas a muchos y fortalecías las manos débiles.
Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
4 Tus palabras levantaban al que tropezaba y afirmabas las rodillas decaídas.
Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
5 Pero ahora te sucede a ti. Te desalientas, te tocó a ti y te turbas.
А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
6 ¿No es tu temor a ʼElohim tu confianza, y la integridad de tus procedimientos tu esperanza?
Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
7 Te ruego que recuerdes: ¿Quién pereció jamás por ser inocente? ¿Dónde fueron destruidos los rectos?
Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
8 Según veo, los que aran iniquidad y siembran aflicción, las cosechan.
Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
9 Por el aliento de ʼElohim perecen, y por el soplo de su ira son consumidos.
Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
10 El rugido del león, la voz fiera de la leona y los dientes de sus cachorros son quebrados.
Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
11 El león viejo perece por falta de presa, y los cachorros de la leona se dispersan.
Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
12 Entonces un mensaje me llegó a hurtadillas, y mi oído percibió un susurro de él
Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
13 en inquietantes visiones nocturnas, cuando el sueño profundo cae sobre los hombres.
У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
14 Un terror se apoderó de mí, y todos mis huesos se estremecieron.
Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
15 Al pasar un espíritu frente a mí se eriza el pelo de mi cuerpo.
И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
16 Se detiene, pero no distingo su semblante. Una apariencia está delante de mis ojos, hay silencio… y oigo una voz reposada:
Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
17 ¿Será el hombre más justo que ʼElohim? ¿El hombre, más puro que su Hacedor?
Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
18 Ciertamente en sus esclavos no confía, y a sus ángeles atribuye insensatez.
Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
19 ¡Cuánto más los que viven en casas de barro cimentadas en el polvo serán desmenuzados por la polilla!
А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
20 Entre la mañana y la tarde son destruidos, y sin que alguno se dé cuenta, perecen para siempre.
Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
21 ¿No les son arrancadas las cuerdas de sus tiendas? En ellas mueren, pero no adquirieron sabiduría.
Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
