Job 36
1 Entonces Eliú continuó:
Још говори Елијуј и рече:
2 Espérame un poco y te diré más, porque aún queda algo por decir en defensa de ʼEloha.
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3 Desde lejos traeré mi saber y atribuiré justicia a mi Hacedor,
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 porque en verdad mis palabras no son falsas. Contigo está Uno que es perfecto en conocimiento.
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 Ciertamente ʼEL es poderoso, pero no desprecia a nadie. Es poderoso en la fuerza del entendimiento.
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 No otorga vida al perverso, pero hace justicia a los afligidos.
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 No aparta sus ojos de los justos. Los hace sentar con reyes en el trono para siempre, y serán exaltados.
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8 Si están presos con grilletes y atrapados con cuerdas de aflicción,
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 los reprende por su obra y por sus transgresiones, porque se exaltaron a sí mismos.
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 Les abre el oído a la corrección y los exhorta a devolverse de la iniquidad.
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 Si escuchan y se someten, acaban sus días en prosperidad, y sus años en deleites.
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 Pero si no escuchan, perecen a filo de espada o por su ignorancia.
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 Los impíos de corazón atesoran ira, no claman cuando Él los ata y
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14 mueren en la juventud. Sus vidas terminan entre los sodomitas con rituales paganos.
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 Él libra a los afligidos en su aflicción. Abre sus oídos en la opresión.
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 También te sacará de las garras de la angustia a un lugar espacioso y abierto, para servirte una mesa llena de sustancia.
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 Pero si tú estás lleno del juicio que merece el perverso, el juicio y la justicia se apoderan de ti.
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 Por lo cual, teme, no sea que en su ira te quite de un golpe, del cual no te pueda librar ni un gran rescate.
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 ¿Será suficiente tu clamor para librarte de la angustia o todas las fuerzas de tu poder?
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20 No anheles la noche en la cual los pueblos desaparecerán de su lugar.
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 Cuídate de no volver a la iniquidad, porque escogiste ésta en vez de la aflicción.
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 Ciertamente ʼEL es exaltado en su poder: ¿Quién es un Maestro como Él?
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 ¿Quién le señala el camino? ¿Quién le dirá jamás: Cometiste injusticia?
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24 Acuérdate de engrandecer su obra, de la cual los hombres cantan.
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25 Todos los hombres la contemplan. Los humanos la miran desde lejos.
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26 Mira, ʼEL es exaltado, y nosotros no lo conocemos. El número de sus años es inescrutable.
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27 Él atrae las gotas de agua, y a la lluvia convierte en vapor
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28 que destilan las nubes, y vierten en abundancia sobre los hombres.
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 ¿Quién entenderá el despliegue de las nubes y el estruendo de la bóveda celeste?
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30 Ciertamente, despliega su rayo en ella y cubre las profundidades del mar.
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31 Con tales cosas gobierna a los pueblos y da alimento en abundancia.
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 Cubre con sus manos el rayo y lo lanza certero hacia su blanco.
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33 El trueno anuncia su presencia, el ganado también, con respecto a la tormenta que se levanta.
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
