Job 19
1 Entonces Job respondió:
А Јов одговори и рече:
2 ¿Hasta cuándo afligen mi alma y me muelen con palabras?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 Ya me insultaron diez veces. ¿No se avergüenzan de ultrajarme?
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 Si en verdad yo erré, mi error recae sobre mí.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 Pero si ustedes se engrandecen contra mí, y alegan mi oprobio contra mí,
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 sepan que ʼElohim me trastornó y me envolvió en su red.
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Ciertamente grito: ¡Violencia! Y no se me escucha. Doy voces, y no hay justicia.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 Él bloqueó mi camino para que no pase. Puso oscuridad sobre mi senda.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 Me despojó de mi honor y quitó la corona de mi cabeza.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 Me destroza por todos lados y perezco. Arrancó mi esperanza como un árbol.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 Su ira se encendió contra mí. Me considera su enemigo.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 Llegaron sus tropas unidas, se atrincheran contra mí y acamparon alrededor de mi vivienda.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 Alejó a mis hermanos de mí. Mis conocidos, como extraños, se apartaron de mí.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 Me fallaron mis parientes, me olvidan mis amigos.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Los que viven en mi casa y mis esclavas me miran como extraño. Soy forastero ante ellos.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 Llamo a mi esclavo, y no responde. Con mi propia boca tengo que rogarle.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 Mi aliento fue repulsivo a mi esposa y odioso ante mis propios hermanos.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Hasta los niños me desprecian, y al levantarme hablan contra mí.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 Todos mis amigos íntimos me aborrecen. Los que yo amaba se volvieron contra mí.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 Mi piel y mi carne se pegan a mis huesos, y quedé solo con la piel de mis dientes.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Ustedes, amigos míos, tengan compasión de mí. Porque me golpeó la mano de ʼElohim.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 ¿Por qué me persiguen como ʼElohim, y no se sacian de escarnecerme?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 ¡Ojalá mis palabras fueran escritas! ¡Ojalá fueran escritas en un rollo!
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 ¡Que fueran talladas con cincel de hierro y plomo para siempre en la roca!
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 Yo sé que mi Redentor vive, y al fin se levantará sobre el polvo,
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 Después de deshecha mi piel, en mi carne veré a ʼElohim,
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 a Quien veré por mí mismo. Mis ojos lo verán, y no los de otro. Mi corazón desfallece dentro de mí.
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 Porque si la raíz de mi situación está en mí mismo, entonces, ¿por qué dicen ustedes: Persigámoslo?
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 ¡Teman ustedes ante la espada! Porque llenos de ira están los castigos de la espada, para que sepan que hay un juicio.
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
