Job 16
1 Entonces Job respondió:
А Јов одговори и рече:
2 Oí muchas cosas como éstas. Consoladores molestos son todos ustedes.
Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3 ¿Habrá fin para las palabras vanas? ¿Qué te incita a responder?
Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4 Yo también podría hablar como ustedes. Si su alma estuviera en lugar de la mía, podría hilvanar vocablos contra ustedes y menear la cabeza contra ustedes.
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5 Pero los alentaría con mis palabras, y la consolación de mis labios calmaría su dolor.
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6 Si hablo, no cesa mi dolor. Si me abstengo, ¿se aleja de mí?
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7 Ahora me agotó. Desoló a toda mi compañía.
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8 Colocaste una mano firme contra mí y me llenaste de arrugas, lo cual es un testigo contra mí. Mi flacura es una evidencia adicional que testifica en mi cara.
Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9 Mi adversario lanzó su mirada contra mí. Me odió, me persiguió, su furor me destrozó, contra mí cruje sus dientes, fija sus ojos contra mí,
Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10 abren sus bocas contra mí, hieren mis mejillas con afrenta, se unieron contra mí.
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11 ʼElohim me entregó a los perversos y me empujó hacia las manos de los impíos.
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12 Yo estaba tranquilo, pero Él me quebrantó. Me agarró por el cuello, me destrozó y me colocó como blanco de sus flechas.
Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13 Sus arqueros me rodearon, atraviesan mis riñones y no perdonan. Derraman mi hiel a tierra,
Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14 abren brecha tras brecha en mí y arremeten contra mí como un guerrero.
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15 Cosí tela áspera sobre mi piel y coloqué mi cabeza en el polvo.
Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16 Mi cara está enrojecida de tanto llorar. Sobre mis párpados se afirma la sombra de la muerte,
Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17 aunque no hubo violencia en mis manos, y fue pura mi oración.
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18 ¡Oh tierra, no encubras mi sangre, ni haya lugar de reposo para mi clamor!
Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19 Ciertamente ahora mi testigo está en el cielo, en las alturas, el que atestigua a mi favor.
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20 Mis amigos son mis burladores. Mis ojos lloran ante ʼElohim.
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21 ¡Ojalá pudiera disputar el hombre ante ʼElohim, como un hombre con su prójimo!
О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22 Porque cuando pasen algunos años, me iré por el camino que no tiene regreso.
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
