Job 14
1 El hombre nacido de mujer es corto de días y lleno de perturbaciones.
Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2 Brota como una flor, pero es cortado. Pasa como una sombra y desaparece.
Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3 ¿Y sobre éste abres tus ojos y lo llevas a juicio contigo?
И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4 ¿Quién limpiará lo impuro? ¡Nadie!
Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5 Ciertamente sus días están determinados, y el número de sus meses depende de Ti. Tú le fijaste sus límites, de los cuales no pasará.
Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6 Aparta de él tu mirada y que descanse hasta que complete su día como un jornalero.
Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7 Porque para el árbol hay esperanza: Si es cortado, retoñará, y sus ramas no cesarán.
Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8 Aunque debajo de la tierra esté muerto su tronco, y en la tierra envejezca su raíz,
Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9 al recibir el agua reverdecerá, y echará ramas como una planta.
Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10 Pero el hombre muere, y queda tendido. Expira el hombre, ¿y dónde está?
А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11 Como las aguas se van al mar, y un río se agota y se seca,
Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12 así el hombre queda tendido y no se levantará. Hasta que no haya cielo, no será despertado, ni lo levantarán de su sueño.
Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13 ¡Ojalá me escondas en el Seol mientras se aplaca tu ira, y me fijes un plazo y te acuerdes de mí! (Sheol h7585)
О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
14 Si el hombre muere, ¿volverá a vivir? Todos los días de mi lucha y servicio esperaré hasta que llegue mi liberación.
Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15 Entonces llamarás y yo te responderé. Tendrás afecto a la hechura de tus manos.
Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16 Porque ahora me cuentas los pasos y no das tregua a mi pecado.
А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17 Tienes mi transgresión sellada en un saco. Tú cubres mi iniquidad.
Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18 Pero la montaña cae y se desmorona. Las rocas cambian de lugar.
Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19 Las piedras se desgastan con el agua impetuosa que se lleva el polvo de la tierra. Así destruyes la esperanza del hombre.
И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20 Prevaleces para siempre contra él, y él se va. Desfiguras su rostro y lo despides.
Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21 Sus hijos obtendrán honores, pero él no lo sabrá. Si son humillados, no lo percibirá.
Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22 Pero su carne sobre él siente el tormento, y su alma gime por él.
Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
