Salmos 147
1 Alabado sea Yah, porque es bueno cantar alabanzas a nuestro Dios; porque es agradable y conveniente alabarlo.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Yahvé construye Jerusalén. Reúne a los parias de Israel.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Él cura a los quebrantados de corazón, y venda sus heridas.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 Cuenta el número de las estrellas. Los llama a todos por su nombre.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Grande es nuestro Señor, y poderoso en poder. Su comprensión es infinita.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Yahvé sostiene a los humildes. Derriba a los malvados al suelo.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Canten a Yahvé con acción de gracias. Canta alabanzas con el arpa a nuestro Dios,
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 que cubre el cielo de nubes, que prepara la lluvia para la tierra, que hace crecer la hierba en las montañas.
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 Proporciona alimento para el ganado, y para los jóvenes cuervos cuando llaman.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 No se deleita en la fuerza del caballo. No se complace en las piernas de un hombre.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 Yahvé se complace en los que le temen, en los que esperan en su amorosa bondad.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 ¡Alabado sea Yahvé, Jerusalén! ¡Alabado sea tu Dios, Sión!
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Porque ha reforzado los barrotes de tus puertas. Él ha bendecido a tus hijos dentro de ti.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Él hace la paz en tus fronteras. Te llena de lo mejor del trigo.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 Él envía su mandamiento a la tierra. Su palabra corre muy rápido.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 Él da la nieve como la lana, y dispersa la escarcha como las cenizas.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 Arroja su granizo como si fueran guijarros. ¿Quién puede enfrentarse a su frío?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 Envía su palabra y los derrite. Él hace soplar su viento, y las aguas fluyen.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Muestra su palabra a Jacob, sus estatutos y sus ordenanzas a Israel.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 No lo ha hecho por cualquier nación. No conocen sus ordenanzas. ¡Alabado sea Yah!
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
