Proverbios 17
1 Mejor es un bocado seco con tranquilidad, que una casa llena de fiestas con disputas.
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 El siervo que trata con sabiduría gobernará sobre el hijo que causa vergüenza, y tendrá parte en la herencia entre los hermanos.
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3 El crisol es para la plata y el horno para el oro, pero Yahvé pone a prueba los corazones.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4 El malhechor hace caso a los labios perversos. Un mentiroso da oídos a una lengua traviesa.
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 Quien se burla de los pobres reprocha a su Hacedor. El que se alegra de la calamidad no quedará impune.
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6 Los hijos de los niños son la corona de los ancianos; la gloria de los niños son sus padres.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7 Un discurso excelente no es propio de un tonto, y mucho menos los labios mentirosos se ajustan a un príncipe.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8 El soborno es una piedra preciosa a los ojos de quien lo da; a donde quiera que vaya, prospera.
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 El que cubre una ofensa promueve el amor; pero quien repite un asunto separa a los mejores amigos.
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10 Una reprimenda entra más profundamente en quien tiene entendimiento que cien latigazos a un tonto.
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11 Un hombre malvado sólo busca la rebelión; por lo que se enviará un cruel mensajero contra él.
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 Que una osa despojada de sus cachorros se encuentre con un hombre, más que un tonto en su locura.
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13 Quien recompensa el mal por el bien, el mal no saldrá de su casa.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 El comienzo de la contienda es como romper una presa, Por lo tanto, hay que detener la contienda antes de que se produzca una pelea.
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 El que justifica al impío y el que condena al justo, ambos por igual son una abominación para Yahvé.
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16 ¿Por qué hay dinero en la mano de un tonto para comprar sabiduría, ya que no tiene entendimiento?
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17 Un amigo ama en todo momento; y un hermano ha nacido para la adversidad.
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18 Un hombre sin entendimiento golpea las manos, y se convierte en una garantía en presencia de su vecino.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 El que ama la desobediencia ama la contienda. El que construye una puerta alta busca la destrucción.
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20 El que tiene un corazón perverso no encuentra la prosperidad, y el que tiene una lengua engañosa cae en problemas.
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21 El que se convierte en padre de un tonto se apena. El padre de un tonto no tiene alegría.
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22 Un corazón alegre es una buena medicina, pero un espíritu aplastado seca los huesos.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23 Un malvado recibe un soborno en secreto, para pervertir los caminos de la justicia.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24 La sabiduría está ante el rostro del que tiene entendimiento, pero los ojos de un necio vagan hasta los confines de la tierra.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25 El hijo insensato causa dolor a su padre, y la amargura a la que lo parió.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26 También castigar al justo no es bueno, ni para azotar a los funcionarios por su integridad.
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27 El que ahorra sus palabras tiene conocimiento. El que es ecuánime es un hombre comprensivo.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 Incluso el necio, cuando guarda silencio, es considerado sabio. Cuando cierra los labios, se cree que tiene criterio.
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
