Salmos 50
1 Un Salmo de Asaf. ¡El Señor, el Dios todopoderoso, habla! Él convoca a todos en la tierra, desde el este hasta el oeste.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Dios brilla desde el monte de Sión, perfecto en belleza.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Nuestro Dios llegará, y no se quedará quieto. Llamas de fuego vienen detrás de él, quemando todo a su alrededor; una feroz tormenta se mueve alrededor de él.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 Invoca a los cielos sobre la tierra para que presencien el juicio de su pueblo.
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 “Tráiganme a los que confían en mí, aquellos que cumplieron mi pacto conmigo como sacrificio”.
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 Los cielos declaran que sus decisiones están bien, porque Dios mismo es el juez. (Selah)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 “Mi pueblo, escuchen lo que tengo para decir. Traigo cargos en su contra, Israel. ¡Yo soy Dios, su Dios!
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 No estoy hablando de sacrificios ni de ofrendas quemadas que me ofrecen todo el tiempo.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 No necesito toros de sus graneros ni cabras de sus corrales,
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 porque míos son todos los animales del bosque, y el ganado de miles de cerros me pertenece.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 Conozco a cada pájaro de la montaña; todas las cosas vivientes en los campos son mías.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 Si estuviera hambriento, no te lo diría, porque la tierra y todo lo que hay en ella es mío.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 ¿Me como yo la carne de los toros y bebo la sangre de las cabras?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Den ofrendas de agradecimiento a Dios; mantengan las promesas que le hicieron al Altísimo,
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 y llámenme cuando estén en problemas. Los rescataré, y me agradecerán”.
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 Pero a los malvados Dios les dice, “¿Cuál es el objetivo de repetir mi ley y hacer promesas vacías sobre obedecer mi pacto?
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 Odias mi disciplina, y desechas mis palabras.
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 Cuando ves a la gente robando los admiras y te asocias con adúlteros.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Con tu boca dices cosas malas; usas tu lengua para esparcir mentiras.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Te sientas y comienzas a hablar en contra de tu hermano, calumniando al hijo de tu propia madre.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 Yo me quedo callado cuando haces esas cosas. Tú pensaste que yo era alguien como tú. Pero ahora te confronto, y traigo mis cargos en contra tuya.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Piensen otra vez, ustedes que menosprecian a Dios, o los haré trizas, y nadie podrá salvarlos.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 Pero aquellos que dan ofrendas de agradecimiento me honran, y a aquellos que siguen el bien les mostraré mi salvación”.
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
