Salmos 44

1 Para el director del coro. Un salmo (masquil) de los hijos de Coré. Dios, hemos escuchado con nuestros propios oídos, nuestros antepasados nos han dicho todo lo que tú hiciste en sus épocas, mucho tiempo atrás.

Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.

2 Con tu poder quitaste del camino a las otras naciones, estableciste a nuestros antepasados en el lugar que les pertenecía; derrotaste a las naciones y enviaste a nuestros ancestros a ocupar la tierra que les habías prometido.

Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.

3 No conquistaron la tierra con sus espadas; no fue a través de su fuerza que ganaron la victoria, fue por tu fuerza, tu poder, y tu compañía, porque los amabas.

Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.

4 Dios, tú eres mi rey. ¡Nos diste victorias en nombre de Jacob!

Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!

5 Solo a través de ti podemos ahuyentar a nuestros enemigos. Solo en tu nombre podemos derrotar a nuestros oponentes.

С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.

6 No confío en mi arco; no creo que mi espada vaya a salvarme.

Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.

7 Tú eres el único que nos salva de nuestros enemigos; acabas con aquellos que nos odian.

Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.

8 Dios, te alabamos gozosos todo el día y alabamos tu nombre. (Selah)

Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.

9 Pero ahora nos has rechazado y has apartado tu gracia de nosotros; has abandonado a nuestros ejércitos.

Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

10 Nos has hecho correr huyendo de nuestros enemigos, y quienes nos odian se han llevado todo lo que han querido.

Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.

11 Nos has entregado como una oveja que va al sacrificio; nos has escatimado en frente de las otras naciones.

Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.

12 Has vendido a tu propio pueblo por el precio de nada, no haciendo ni una sola queja al momento de la venta.

У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.

13 Te has burlado de nosotros en frente de nuestros prójimos, somos ridiculizados y burlados por todos los que están a nuestro alrededor.

Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.

14 Nos has vuelto un chiste para las otras naciones; sacuden con fuerza sus manos ante nosotros.

Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.

15 Somos humillados el día entero; escondemos nuestras cabezas por la vergüenza,

Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.

16 por todos los insultos de las personas que se burlan de nosotros, porque nuestros enemigos vengativos están justo detrás de nosotros.

Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.

17 Todo esto nos ha pasado incluso aunque nunca te olvidamos; no hemos sido infieles a las promesas que nos has hecho.

Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.

18 No nos hemos alejado de ti, ni en pensamientos, ni en acciones.

Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.

19 Pero tú nos aplastaste, y nos convertiste en guarida de chacales. Nos has cubierto con la oscuridad de la muerte.

Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,

20 Si hemos olvidado el nombre de nuestro Dios, o hemos adorado a otros dioses,

Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,

21 ¿No lo sabría Dios, siendo que él conoce los pensamientos de todos?

Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.

22 Pero por tu culpa nos matan día y noche. Somos considerados solo como ovejas listas para el sacrificio.

А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.

23 ¡Despiértate Señor! ¿Por qué estás durmiendo? ¡Levántate! ¡No nos des la espalda por siempre!

Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.

24 ¿Por qué apartas tu vista de nosotros y no de tas cuenta de nuestra miseria y sufrimiento?

Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?

25 Caemos arruinados al polvo, nuestros cuerpos caen de cara al mugre.

Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.

26 ¡Levántate! ¡Ven y ayúdanos! ¡Sálvanos por la gracia de tu misericordioso amor!

Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.