Salmos 35
1 Un Salmo de David. Resiste a mis oponentes, Señor. Pelea con aquellos que están peleando contra mí.
Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2 Ponte tu armadura y toma tu escudo. Alístate, ven, y ayúdame.
Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3 Dibuja tu lanza y tu jabalina, confronta a los que me persiguen. Dime, “¡Soy tu salvación!”
Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 ¡Avergüénzalos! ¡Humilla a esos que tratan de matarme! ¡Hazlos volver! ¡Deshonra a aquellos que planean herirme!
Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 Deja que sean como la paja que es arrastrada por el viento; deja que el ángel del Señor los aleje.
Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6 Que su camino sea oscuro y resbaladizo, con el ángel del Señor persiguiéndolos.
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7 Sin razón alguna pusieron una red para capturarme; sin razón cavaron un pozo para atraparme.
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8 Deja que la runa venga sobre ellos repentinamente; deja que la red que pusieron para mí los atrape; deja que el pozo que cavaron los atrape a ellos.
Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9 Entonces me alegraré en el Señor; estaré feliz en su salvación.
А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10 Cada parte de mí dirá, ¿Quién se puede comparar a ti, Señor? Tú rescatas al débil del fuerte; al pobre y al necesitado de los ladrones.
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 Testigos hostiles se levantan en mi contra, acusándome de crímenes de los que no sé nada al respecto.
Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12 Me devuelven la maldad en lugar del bien. Siento que me voy a rendir.
Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13 Pero cuando ellos estuvieron enfermos, me puse ropas de cilicio por piedad hacia ellos. Me negué a mí mismo por medio de ayunos. Que mi oración por ellos retorne en bendiciones.
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 Me acongojé por ellos, como si ellos fueran mi propia familia o amigos; me incliné en el dolor como si estuviera llorando a mi propia madre.
Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15 Pero cuando estuve en problemas, se reunieron y comenzaron a reírse de mí. Incluso extraños que no me conocen me atacaron, constantemente destrozándome.
А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16 Como irreligiosos que se burlan de un inválido se reían de mí y me llamaban por sobrenombres, rechinando sus dientes sobre mí.
С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17 ¿Hasta cuándo, Señor, te quedarás sentado y observando sin actuar? Sálvame de sus crueles ataques; defiende la única vida que tengo de esos leones.
Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18 Y entonces te agradeceré en frente de la gran asamblea y te alabaré en frente de todos los pueblos.
Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19 No dejes que mis enemigos se alegren de mis problemas, aquellos que me odian y dicen mentiras sobre mí, presumiendo sin ningún motivo.
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 No están buscando la paz; inventan mentirás y conspiraciones maliciosas contra la gente inocente y que ama la paz.
Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 Abren sus bocas para hacer acusaciones en mi contra, diciendo, “¡Miren! ¡Miren! ¡Lo vimos con nuestros propios ojos!”
Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 Pero Señor, ¡Tú has visto todo esto! ¡Di algo! ¡No te alejes de mí, Señor!
Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23 ¡Levántate! ¡Ponte de pie y defiéndeme, mi Señor y mi Dios! ¡Toma mi caso y asegúrate de que se haga justicia!
Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 Reivindícame, mi Señor y mi Dios, porque tú eres justo y correcto. No dejes que se burlen de mí.
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25 No dejes que digan: “¡Miren! ¡Conseguimos lo que queríamos!” No dejes que digan, “¡Lo destruimos completamente!”
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 Haz que sean avergonzados, todos los que se alegran de los problemas en los que estoy. Permite que todos los que están celebrando sobre mi desgracia sean cubiertos de vergüenza y deshonra.
Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27 En vez de eso, permite que los que están satisfechos de que he sido reivindicado celebren y griten de alegría. Que siempre digan, “¡Cuán grande es el Señor! Él es feliz cuando sus siervos viven en paz y tienen lo que necesitan”.
Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28 ¡A todos hablaré de tu nombre justo y verdadero, y te alabaré todo el día!
И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
