< Salmos 147 >
1 ¡Alaben al Señor, porque es bueno cantar alabanzas a Dios! ¡Alabarle es bueno y maravilloso!
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 El Señor reconstruirá Jerusalén y reunirá al pueblo que ha sido esparcido.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Él sana a los de corazón quebrantado, y venda las heridas.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 Él sabe cuántas estrellas fueron hechas, y las llama a cada una por su nombre.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 ¡Cuán grande es nuestro Señor! ¡Su poder es inmenso! ¡Su conocimiento es infinito!
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 El Señor ayuda a levantar a los agobiados, pero a los malvados los derriba.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 ¡Canten con agradecimiento al Señor! ¡Canten alabanzas a Dios con arpa!
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Él cubre el cielo con nubes para traer lluvia a la tierra, y hace crecer el pasto en las colinas.
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 Él alimenta a los animales, y a los cuervos cuando lo piden.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 El Señor no se complace de la fuera de caballos de guerra ni del poder humano.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 En cambio el Señor se alegra con quienes lo siguen, aquellos que ponen su confianza en su amor y fidelidad.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 ¡Alaba al Señor, Jerusalén! ¡Sión, alaba a tu Dios!
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Él fortalece las rejas de las puertas de la ciudad, y bendice a los hijos que habitan contigo.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Él mantiene las fronteras de tu nación seguras contra los ataques, y te provee del mejor trigo.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 Él envía sus órdenes por todo el mundo y de inmediato su voluntad es ejecutada.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 Él envía la nieve tan blanca como la lana, y esparce la escarcha de hielo como cenizas.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 Él envía el granizo como piedras. ¿Quién pudiera soportar el frío que él envía?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 Entonces con su voz de mando la hace derretir. Él sopla y el agua fluye.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Él proclama su palabra a Jacob; sus principios y leyes a Israel.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 Él no ha hecho estas cosas por ninguna otra nación, pues ellos no conocen sus leyes. ¡Alaben al Señor!
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!