< Salmos 132 >
1 Un cántico de los peregrinos que van a Jerusalén. Señor, acuérdate de David, y todo por lo que él pasó.
Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2 Él hizo una promesa al Señor, un pacto al Dios de Jacob:
Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3 “No iré a casa, no iré a la cama,
"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4 no me iré a dormir, ni tomaré una siesta,
Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5 hasta que haya encontrado un lugar donde el Señor pueda vivir, un hogar para el Dios de Jacob”.
Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6 En Efrata, oímos hablar del arca del pacto, y la encontramos en los campos de Yagar.
Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7 Vayamos al lugar donde mora el Señor y postrémonos ante sus pies en adoración.
Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8 Ven, Señor, y entra a tu casa, tú y tu arca poderosa.
Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9 Que tus sacerdotes se revistan de bondad; que los que te son leales griten de alegría.
Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10 Por el bien David, tu siervo, no le des a la espalda a tu ungido.
Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11 El Señor le hizo una promesa solemne a David, una que él una rompería, “pondré a uno de tus descendientes en tu trono.
Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12 Si tus hijos siguen mis leyes y los acuerdos que les enseñe, también sus descendientes se sentarán en el trono para siempre”.
Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13 Porque el Señor ha escogido a Sión, y quiso hacer su trono allí, diciendo:
Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14 “Esta siempre será mi casa; aquí es donde he de morar.
Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15 Proveeré a las personas de la ciudad todo lo que necesiten; alimentaré al pobre.
Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16 Revestiré a sus sacerdotes con salvación; y los que le son leales gritarán de alegría.
Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17 Haré el linaje de David aún más poderoso. He preparado una lámpara para mi ungido.
Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18 Humillaré a sus enemigos, pero las coronas que él use brillarán fuertemente”.
Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.