Proverbios 1
1 Los proverbios de Salomón, hijo de David, rey de Israel.
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 Estos proverbios son para alcanzar sabiduría e instrucción, y para reconocer los dichos que proporcionan conocimiento.
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 Los proverbios educan en razón, en vivir bien, en el sano juicio, y en actuar con justicia.
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 Dan discernimiento a los inmaduros, así como conocimiento y discreción a los jóvenes.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 Las personas sabias escucharán y aprenderán aún más, y los que tienen buen juicio aprenderán a guiar a otros,
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 entendiendo los proverbios y los enigmas, así como los dichos y preguntas de los sabios.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 El verdadero conocimiento comienza con la honra al Señor, pero los insensatos se burlan de la sabiduría y del buen consejo.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Hijo mío, presta atención a la instrucción de tu padre, y no rechaces la enseñanza de tu madre.
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 Son como una corona de gracia para adornar tu cabeza, y como dijes para tu cuello.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Hijo mío, si alguna persona malvada quisiera tentarte, no cedas.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Podrán decirte: “Ven con nosotros. Escondámonos y alistémonos para matar a cierta persona. ¡Hagámosle una emboscada y vamos a divertirnos!
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 Así podremos tomar sus pertenencias de valor, y llenaremos nuestros hogares con lo que habremos robado!
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 ¡Ven con nosotros y comprartiremos las ganancias!”
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 Hijo mío, no sigas sus caminos. No vayas en la misma dirección con ellos.
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 Porque ellos se corren para hacer el mal, y se apresuran en causar violencia y cometer asesinatos.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 De nada sirve ponerle una trampa a las aves si ellas la pueden ver.
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 Sin embargo, estas personas malvadas se ocultan y están listas para matar a otros, pero ellos mismos son las víctimas. ¡Sus trampas son para ellos mismos!
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Esto es lo que te ocurrirá, si te enriqueces cometiendo crímenes: ¡Morirás!
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 La sabiduría grita por las calles. Ella clama en las plazas.
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 Grita en las esquinas llenas, y explica su mensaje en las puertas de la ciudad:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 “¿Hasta cuándo amarán la insensatez, ustedes insensatos? ¿Hasta cuando, ustedes burladores, disfrutarán de sus burlas? ¿Hasta cuándo los tontos odiarán el conocimiento?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Presten atención a mis advertencias, y yo derramaré sobre ustedes mis pensamientos más profundos. Les explicaré todo lo que sé.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 “Porque yo los he llamado pero ustedes se han negado a escuchar. Les extendí mi mano, pero no les importó.
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 Ignoraron mi palabra, y no prestaron atención a mis advertencias.
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 “Por eso me reiré de ustedes cuando estén en problemas. Me burlaré cuando el pánico se apodere de ustedes.
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 Cuando el pánico caiga sobre ustedes como una tormenta, y la angustia los golpee como un torbellino. Cuando sobre ustedes venga el dolor y lamento,
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 clamarán a mi pidiendo ayuda, pero yo no responderé. Me buscarán por todas partes, pero no me encontrarán.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 ¿Por qué? Porque aborrecieron el conocimiento, y no eligieron respetar al Señor.
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 Ellos no están dispuestos a aceptar mi consejo, y aborrecen mis advertencias.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 “Por lo tanto, tendrán que comer el fruto de sus propias decisiones, y se saciarán de sus propios planes retorcidos.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Los necios mueren por su propia rebeldía. Los tontos son destruidos por su descuido.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Pero todos los que me oyen estarán seguros, y vivirán sin preocuparse de problema alguno”.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
