San Mateo 26
1 Después que hubo dicho todo esto, Jesús le dijo a los discípulos:
И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:
2 “Ustedes saben que en dos días es la Pascua, y el Hijo del hombre será entregado y crucificado”.
Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.
3 Entonces los jefes de los sacerdotes y los ancianos del pueblo se reunieron en el patio de Caifás, el sumo sacerdote.
Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;
4 Allí conspiraron para arrestar a Jesús bajo algún pretexto engañoso y matarlo.
И световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.
5 Pero dijeron: “no hagamos esto durante el festival para que no haya disturbios en el pueblo”.
И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.
6 Mientras Jesús estaba en la casa de Simón el leproso, en Betania,
А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,
7 vino una mujer que traía un frasco de alabastro que contenía un perfume muy costoso. Ella lo derramó en la cabeza de Jesús mientras él estaba sentado y comía. Pero cuando los discípulos vieron lo que ella hizo, se incomodaron por ello.
Приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.
8 “¡Qué gran desperdicio!” objetaron.
А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?
9 “¡Este perfume pudo haberse vendido por mucho dinero y lo habríamos regalado a los pobres!”
Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.
10 Jesús sabía lo que estaba pasando y les dijo: “¿Por qué están enojados con esta mujer? ¡Ella ha hecho algo maravilloso por mí!
А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.
11 Los pobres siempre estarán entre ustedes, pero no siempre me tendrán a mí.
Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
12 Al derramar este perfume en mi cuerpo, ella me ha preparado para mi sepultura.
А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.
13 Les digo la verdad: dondequiera que se difunda esta buena noticia, se contará lo que esta mujer ha hecho, en memoria de ella”.
Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.
14 Entonces Judas Iscariote, uno de los doce discípulos, fue donde estaban los jefes de los sacerdotes
Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,
15 y les preguntó: “¿Cuánto me pagarán por entregarles a Jesús?” Y ellos le pagaron treinta monedas de plata.
И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.
16 A partir de ese momento, Judas buscaba una oportunidad para entregar a Jesús.
И отада тражаше згоду да Га изда.
17 El primer día del festival del pan sin levadura, los discípulos vinieron donde Jesús y le preguntaron: “¿Dónde quieres que preparemos la cena de la Pascua para ti?”
А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?
18 Jesús les dijo: “vayan a la ciudad y busquen a cierto hombre que está ahí y díganle que el Maestro dice: ‘Se acerca mi hora. Voy a celebrar la Pascua con mis discípulos en tu casa’”.
А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.
19 Entonces los discípulos hicieron lo que Jesús les dijo, y prepararon allí la cena de la Pascua.
И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.
20 Cuando llegó la noche, Jesús se sentó allí a comer con los doce.
А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.
21 Mientras comían, les dijo: “En verdad les digo que uno de ustedes va a entregarme”.
И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.
22 Ellos estaban extremadamente incómodos. Uno por uno le preguntaban: “Señor, no soy yo, ¿cierto?”
И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?
23 “El que ha metido su mano conmigo en el plato, me entregará”, respondió Jesús.
А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.
24 “El Hijo del hombre morirá tal como fue profetizado acerca de él, pero ¡qué desgracia vendrá sobre el hombre que entregue al Hijo del hombre! ¡Habría sido mejor que nunca hubiera nacido!”
Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.
25 Judas, el que lo iba a entregar, preguntó “¿Seré yo, Rabí?” “Tu lo has dicho”, respondió Jesús.
А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза.
26 Mientras comían, Jesús tomó del pan y lo bendijo. Entonces lo partió y lo repartió entre los discípulos. “Tomen este pan y cómanlo porque este es mi cuerpo”, dijo Jesús.
И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
27 Entonces cogió la copa, la bendijo y se la entregó a ellos. “Tomen todos de esta copa”, les dijo.
И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;
28 “Porque esta es mi sangre del pacto, derramada por muchos para el perdón de pecados.
Јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха.
29 Sin embargo, les digo, yo no beberé más de este fruto de la vid hasta el día en que vuelva a beberlo nuevamente con ustedes en el reino de mi Padre”.
Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог.
30 Después que terminaron de cantar, se fueron al Monte de los Olivos.
И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.
31 “Todos ustedes me abandonarán esta noche”, les dijo Jesús. “Como dice la Escritura: ‘Yo golpearé al pastor, y el rebaño estará completamente disperso’.
Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.
32 Pero después que me haya levantado, yo iré delante de ustedes a Galilea”.
А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју.
33 Pero Pedro objetó: “incluso si todos los demás te abandonan, yo nunca te abandonaré”.
А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.
34 “Te digo la verdad”, le dijo Jesús, “esta misma noche, antes de que el gallo cante, me negarás tres veces”.
Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
35 “¡Aun si tengo que morir contigo, nunca te negaré!” insistió Pedro. Y todos los discípulos dijeron lo mismo.
Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.
36 Entonces Jesús se fue con sus discípulos a un lugar llamado Getsemaní. Les dijo: “Siéntense aquí mientras yo voy allá a orar”.
Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.
37 Entonces llevó consigo a Pedro y a los dos hijos de Zebedeo, y comenzó a sufrir tristeza y aflicción agonizantes.
И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.
38 Entonces les dijo: “Estoy tan inundado de tristeza, que siento morir. Esperen aquí y estén en vigilia conmigo”.
Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.
39 Entonces se fue un poco más lejos, se postró sobre su rostro y oró. “Padre mío, por favor, si es posible, quítame esta copa de sufrimiento”, pidió Jesús. “Aun así, que no sea lo que yo quiero sino lo que tu quieres”.
И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.
40 Entonces regresó donde estaban los discípulos y los encontró dormidos. Le dijo entonces a Pedro: “¿Cómo es que no pudieron estar despiertos conmigo apenas una hora?
И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?
41 Estén despiertos y oren, para que no caigan en tentación. Sí, el espíritu está dispuesto, pero el cuerpo es débil”.
Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.
42 Entonces se fue por segunda vez y oró. “Padre mío, si no puedes quitarme esta copa sin que yo la beba, entonces se hará tu voluntad”, dijo.
Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.
43 Regresó entonces y encontró a los discípulos durmiendo, porque no pudieron mantenerse despiertos.
И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.
44 Entonces los dejó allí una vez más y se fue y oró por tercera vez, repitiendo las mismas cosas.
И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.
45 Entonces regresó donde estaban sus discípulos, y les dijo: “¿Cómo es posible que aún estén durmiendo y descansando? Miren, el momento ha llegado. ¡El Hijo del hombre está a punto de ser entregado en manos de pecadores!
Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.
46 ¡Levántense, vámonos! Miren, acaba de llegar el que me entrega”.
Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.
47 Cuando dijo esto, Judas, uno de los doce, llegó con una gran turba que estaba armada con espadas y palos, y habían sido enviados por los jefes de los sacerdotes y por los ancianos del pueblo.
И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.
48 El traidor había acordado que les daría una señal: “Al que yo bese, ese es... ¡arréstenlo”, les dijo.
А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.
49 Judas llegó inmediatamente donde estaba Jesús y dijo: “Hola, Rabí”, y lo besó.
И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.
50 “Amigo mío, haz lo que viniste a hacer”, le dijo Jesús a Judas. Entonces vinieron y tomaron a Jesús y lo arrestaron.
А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га.
51 Uno de los que estaban con Jesús alcanzó su espada y la sacó. Atacó con ella al siervo del sumo sacerdote, cortándole la oreja.
И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
52 Pero Jesús le dijo: “Guarda tu espada. Todo el que pelea con una espada, morirá a espada.
Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.
53 ¿Acaso no crees que yo podría rogar a mi Padre, y él enviaría más de doce legiones de ángeles de inmediato?
Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?
54 Pero entonces ¿cómo podría cumplirse la Escritura que dice que esto debe ocurrir?”
Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде?
55 Entonces Jesús le dijo a la turba: “¿Han venido con espadas y palos para arrestarme como si yo fuese algún criminal? Todos los días me sentaba en el Templo a enseñarles y en ese momento no me arrestaron.
У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме.
56 Pero todo esto está ocurriendo para que se cumpla lo que escribieron los profetas”. Entonces todos los discípulos lo abandonaron y huyeron.
А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.
57 Los que habían arrestado a Jesús lo llevaron a la casa de Caifás, el sumo sacerdote, donde se habían reunido los maestros religiosos y los ancianos.
И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.
58 Pedro los seguía a la distancia, y entró al patio de los sumos sacerdotes. Se sentó allí con los guardias para ver cómo terminaban las cosas.
А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.
59 Los jefes de los sacerdotes y todo el concilio estaban tratando de encontrar alguna prueba falsa contra Jesús para mandarlo a matar.
А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;
60 Pero no podían encontrar nada, aun cuando habían venido muchos testigos falsos. Finalmente, llegaron dos
И не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,
61 e informaron: “Este hombre dijo: ‘yo puedo destruir el Templo de Dios, y volver a construirlo en tres días’”.
И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.
62 El sumo sacerdote se levantó y le preguntó a Jesús: “¿No tienes nada que responder? ¿Qué tienes para decir en tu defensa?”
И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
63 Pero Jesús se quedó en silencio. El sumo sacerdote le dijo a Jesús: “En nombre del Dios vivo, te coloco bajo juramento. Dinos si eres el Mesías, el Hijo de Dios”.
А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?
64 “Tu lo has dicho”, respondió Jesús. “Y también te digo que en el futuro verás al Hijo de Dios sentado a la diestra del Todopoderoso, y viniendo en las nubes de los cielos”.
Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.
65 Entonces el sumo sacerdote rasgó su ropa, y dijo: “¡Está diciendo blasfemia! ¿Para qué necesitamos testigos? ¡Miren, ustedes mismos han escuchado su blasfemia!
Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.
66 ¿Qué veredicto dan ustedes?” “¡Culpable! ¡Merece morir!” respondieron ellos.
Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.
67 Entonces escupieron su rostro y lo golpearon. Algunos de ellos lo abofetearon con sus manos,
Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке
68 y dijeron: “¡Profetízanos, ‘Mesías’! ¿Quién es el que te acaba de golpear?”
Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
69 Mientras tanto, Pedro estaba sentado afuera en el patio. Una joven criada vino donde él estaba y dijo: “¡Tu también estabas con Jesús el galileo!”
А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.
70 Pero él lo negó delante de todos. “No sé de qué hablas”, dijo él.
А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.
71 Entonces regresó a la entrada de la casa, donde otra persona lo vio y le dijo a las personas que estaban allí: “Este hombre estaba con Jesús de Nazaret”.
А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.
72 Una vez más, Pedro lo negó, diciendo con juramento: “Yo no lo conozco”.
Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.
73 Un poco más tarde, las personas que estaban allí vinieron donde estaba Pedro y dijeron: “Definitivamente tu eres uno de ellos. Tu acento te delata”.
А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.
74 Entonces comenzó a jurar: “¡Que me caiga una maldición si estoy mintiendo! ¡No conozco al hombre!” E inmediatamente el gallo cantó.
Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.
75 Entonces Pedro recordó lo que Jesús le había dicho: “Antes de que el gallo cante, negarás tres veces que me conoces”. Entonces salió y lloró amargamente.
И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.
