San Mateo 15
1 Entonces algunos fariseos y maestros religiosos de Jerusalén vinieron a Jesús y le preguntaron:
Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
2 “¿Por qué tus discípulos quebrantan la tradición de nuestros antepasados al no lavar sus manos antes de comer?”
Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
3 “¿Por qué ustedes quebrantan el mandamiento por causa de su tradición?” respondió Jesús.
А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
4 “Pues Dios dijo: ‘Honra a tu padre y a tu madre’, y ‘Cualquiera que maldice a su padre o a su madre debe ser condenado a muerte’.
Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
5 Pero ustedes dicen que si alguno le dice su padre o a su madre ‘todo lo que yo deba darles a ustedes ahora lo doy como ofrenda a Dios,’ entonces
А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;
6 no tiene que honrar a su padre. De esta manera ustedes han anulado la palabra de Dios por causa de sus tradiciones.
Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
7 ¡Ustedes son unos hipócritas! Bien los describió Isaías cuando profetizó:
Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
8 ‘Este pueblo dice que me honra pero en sus mentes no hay interés hacia mí.
Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
9 Su adoración hacia mi es inútil. Lo que enseñan son solo exigencias humanas’”.
Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
10 Entonces Jesús llamó a la multitud y les dijo: “Escuchen y entiendan esto:
И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
11 No es lo que entra por la boca lo que los contamina, sino lo que sale de ella”.
Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
12 Entonces los discípulos de Jesús vinieron a él y le dijeron: “Ciertamente te das cuenta de que los fariseos se ofendieron por lo que dijiste”.
Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
13 “Toda planta que no haya sembrado mi Padre será arrancada”, respondió Jesús.
А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
14 “Olvídense de ellos—ellos son guías ciegos. Si un hombre ciego guía a otro hombre ciego, los dos caerán en una zanja”.
Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
15 Entonces Pedro dijo: “Por favor, dinos lo que quieres decir con esta ilustración”.
А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
16 “¿Aún no lo han entendido?” respondió Jesús.
А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
17 “¿No ven que todo lo que entra a la boca pasa por el estómago y luego sale del cuerpo como un desperdicio?
Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
18 Pero lo que sale de la boca viene de la mente, y eso es lo que los contamina.
А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
19 Porque lo que sale de la mente son pensamientos malos, asesinatos, adulterio, inmoralidad sexual, hurto, falso testimonio, y blasfemia,
Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
20 y esas son las cosas que los contaminan a ustedes. Comer sin lavarse las manos no los contamina”.
И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
21 Jesús se fue de allí y se dirigió hacia la región de Tiro y Sidón.
И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22 Una mujer cananea de ese lugar vino gritando: “¡Señor, Hijo de David! ¡Por favor, ten misericordia de mi, pues mi hija sufre grandemente porque está poseída por un demonio!”
И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
23 Pero Jesús no respondió en absoluto. Sus discípulos vinieron y le dijeron: “Dile que deje de seguirnos. ¡Sus gritos son muy molestos!”
А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
24 “Yo fui enviado únicamente a las ovejas perdidas de la casa de Israel”, le dijo Jesús a la mujer.
А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
25 Pero la mujer vino y se arrodilló delante de él, y le dijo: “¡Señor, por favor, ayúdame!”
А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
26 “No es correcto tomar el alimento de los hijos para dárselo a los perros”, le dijo Jesús.
А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
27 “Sí, Señor, pero aun así, a los perros se les deja comer las migajas que caen de la mesa de su amo”, respondió ella.
А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
28 “Tu confías en mí grandemente”, le respondió Jesús. “¡Tu deseo está concedido!” Y su hija fue sanada de inmediato.
Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
29 Entonces Jesús regresó, pasando por el mar de Galilea. Se fue hacia las montañas cercanas y allí se sentó.
И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
30 Grandes multitudes vinieron a él, trayéndole a aquellos que estaban cojos, ciegos, paralíticos, mudos y también muchos otros que estaban enfermos. Los ponían en el piso, a sus pies, y él los sanaba.
И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
31 La multitud estaba asombrada ante lo que ocurría: los sordos podían hablar, los paralíticos eran sanados, los cojos podían caminar, y los ciegos podían ver. Y alababan al Dios de Israel.
Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
32 Entonces Jesús llamó a sus discípulos y les dijo: “Siento pesar por estas personas, porque han estado conmigo por tres días y no tienen nada que comer. No quiero que se vayan con hambre, no sea que se desmayen por el camino”.
А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
33 “¿Dónde podríamos encontrar suficiente pan en este desierto para alimentar a semejante multitud tan grande?” respondieron los discípulos.
И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
34 “¿Cuántos panes tienen ustedes allí?” preguntó Jesús. “Siete, y unos cuantos peces pequeños”, respondieron ellos.
И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
35 Jesús dijo a la multitud que se sentara en el suelo.
И заповеди народу да поседају по земљи.
36 Entonces tomó los siete panes y los peces, y después de bendecir la comida, la partió en trozos y la dio a los discípulos, y los discípulos la daban a la multitud.
И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
37 Todos comieron hasta que estuvieron saciados, y entonces recogieron las sobras, llenando así siete canastas.
И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
38 Cuatro mil hombres comieron de esta comida, sin contar a las mujeres y a los niños.
А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
39 Entonces Jesús despidió a la multitud, subió a la barca, y se fue a la región de Magadán.
И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
