< Marcos 3 >

1 Una vez más Jesús fue a la sinagoga. Allí estaba un hombre que tenía una mano lisiada.
И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.
2 Algunos de los que estaban allí estaban observando si Jesús lo sanaría en sábado, pues estaban buscando un motivo para acusarlo de quebrantar la ley.
И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.
3 Jesús le dijo al hombre con la mano lisiada: “Ven y párate aquí frente a todos”.
И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.
4 “¿Es lícito hacer el bien en sábado, o hacer el mal? ¿Debemos salvar vidas o matar?” les preguntó. Pero ellos no dijeron ni una palabra.
И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.
5 Jesús los miró con enojo, muy molesto por la dureza de sus corazones. Entonces le dijo al hombre: “Extiende tu mano”. Y el hombre extendió su mano, y le fue sanada.
И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
6 Los fariseos salieron, e inmediatamente comenzaron a conspirar con los aliados de Herodes sobre cómo podían matar a Jesús.
И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.
7 Mientras tanto, Jesús regresó al Mar, y una gran multitud lo seguía. Había gente de Galilea,
А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;
8 de Judea, de Idumea, de Transjordania, y de las regiones de Tiro y Sidón. Muchas personas venían a verlo porque habían escuchado todo lo que él hacía.
И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.
9 Jesús les dijo a sus discípulos que tuvieran una embarcación pequeña en caso de que la multitud comenzara a aglomerarse sobre él,
И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.
10 porque había sanado a tantas personas que todos los enfermos seguían tratando de amontonarse y empujarse para poder tocarlo.
Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.
11 Cada vez que los espíritus malos lo veian, caían frente a él y comenzaban a gritar: “¡Tú eres el Hijo de Dios!”
И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.
12 Pero Jesús les ordenaba que no revelasen quién era él.
И много им прећаше да Га не прокажу.
13 Entonces Jesús se fue al monte. Llamó a los que quería que lo acompañaran, y ellos fueron con él.
И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.
14 Eligió a doce para que estuvieran con él, y los llamó apóstoles. Ellos estarían con él, y él los enviaría a anunciar la buena noticia,
И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,
15 dándoles autoridad para expulsar demonios.
И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:
16 Estos son los doce que él escogió: Simón (a quien llamó Pedro),
Првог Симона, и надеде му име Петар;
17 Santiago, hijo de Zebedeo y su hermano Juan (a quienes llamó Boanerges, que quiere decir “hijos del trueno”),
И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;
18 Andrés, Felipe, Bartolomé, Mateo, Tomás, Santiago hijo de Alfeo, Tadeo, Simón el revolucionario,
И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,
19 y Judas Iscariote (quien lo entregó).
И Јуду Искариотског, који Га и издаде.
20 Jesús se fue a casa, pero la gran multitud se volvió a reunir y él y sus discípulos ni siquiera tenían tiempo para comer.
И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.
21 Cuando la familia de Jesús escuchó acerca de esto, fueron a buscarlo para llevárselo, porque decían: “¡se ha vuelto loco!”
И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.
22 Pero los líderes religiosos de Jerusalén, decían: “¡Él está poseído por Belcebú! ¡Es en nombre del príncipe de los demonios que los expulsa!”
А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
23 Pero Jesús los llamó para que se acercaran a él. Y a través de ilustraciones les preguntó: “¿Cómo puede Satanás expulsar a Satanás?
И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?
24 Un reino que pelea contra sí mismo no puede mantenerse.
И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;
25 Una casa dividida está destinada a la destrucción.
И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;
26 Si Satanás está dividido y pelea contra sí mismo, no durará y pronto llegará a su fin.
И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.
27 Sin duda, si alguien entra a robar a la casa de un hombre fuerte y trata de llevarse sus pertenencias, no lo logrará a menos que ate al hombre fuerte primero”.
Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.
28 “Les digo la verdad: los pecados y las blasfemias pueden ser perdonados,
Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:
29 pero si alguno blasfema rechazando al Espíritu Santo, no podrá ser perdonado, porque es culpable de un pecado eterno”. (aiōn g165, aiōnios g166)
А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду. (aiōn g165, aiōnios g166)
30 (Jesús dijo esto porque ellos decían: “Él tiene un espíritu maligno”).
Јер говораху: У њему је нечисти дух.
31 Entonces la madre de Jesús y sus hermanos llegaron. Lo esperaron afuera y mandaron a alguien para que le pidiera que saliera.
И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.
32 La multitud que estaba sentada afuera le dijo: “Tu madre y tus hermanos están allá afuera preguntando por ti”.
И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.
33 “¿Quién es mi madre? ¿Quiénes son mis hermanos?” respondió él.
И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
34 Y mirando alrededor a todos los que estaban sentados, les dijo: “¡Aquí está mi madre! ¡Aquí están mis hermanos!
И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.
35 Todo aquél que hace la voluntad de Dios, ese es mi hermano, mi hermana y mi madre”.
Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.

< Marcos 3 >