Job 31

1 “Me prometí a mí mismo no mirar nunca con deseo a las jóvenes.

Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

2 ¿Qué debe esperar la gente de Dios? ¿Qué recompensa debe darles el Todopoderoso en lo alto?

Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

3 ¿No es el desastre para los malvados y la destrucción para los que hacen el mal?

Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

4 ¿No ve Dios todo lo que hago, incluso cuenta cada paso que doy?

Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

5 ¿He vivido una vida engañosa? ¿He estado ansioso por decir mentiras?

Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

6 ¡No! Que Dios me pese en la balanza de su justicia y que descubra mi integridad.

Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

7 “Si me he desviado del camino de Dios, si he dejado que lo que veo se convierta en mis deseos, si hay alguna mancha de pecado en mis manos,

Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

8 entonces que otro coma lo que he sembrado, y que todo lo que he cultivado sea desarraigado.

Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

9 Si una mujer me ha seducido, o si he buscado la oportunidad de acostarme con la mujer de mi prójimo,

Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

10 que mi esposa sirva a otro, que otros hombres se acuesten con ella.

Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

11 Porque eso sería una maldad, un pecado que merece castigo,

Јер је то грдило и безакоње за судије.

12 porque este pecado es como un fuego que lleva a la destrucción, destruyendo todo lo que tengo.

Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

13 “Si me negara a escuchar a mis siervos o siervas cuando me trajeran sus quejas,

Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

14 ¿qué haría cuando Dios viniera a juzgarme? ¿Cómo respondería si me investigara?

Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

15 ¿Acaso el mismo Dios no nos hizo a todos?

Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

16 ¿Me he negado a dar a los pobres lo que necesitaban, o he hecho desesperar a las viudas?

Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

17 ¿Acaso he comido yo solo un trozo de pan? ¿No he compartido siempre mi comida con los huérfanos?

И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

18 Desde que era joven fui padre de los huérfanos y cuidé de las viudas.

Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

19 Si alguna vez veía a alguien necesitado de ropa, a los pobres sin nada que ponerse,

Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

20 siempre me agradecían la ropa de lana que los mantenía calientes.

Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

21 “Si levantaba la mano para golpear a un huérfano, seguro de que si llegaba a los tribunales los jueces estarían de mi parte,

Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

22 entonces que mi hombro sea arrancado de su articulación, que mi brazo sea arrancado de su cavidad.

Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

23 Como me aterra el castigo que Dios me tiene reservado, y debido a su majestad, nunca podría hacer esto.

Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

24 “¿He puesto mi confianza en el oro, llamando al oro fino ‘mi seguridad’?

Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

25 ¿Me he deleitado en ser rico, feliz por todas mis riquezas que había ganado?

Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

26 ¿He mirado el sol brillando tan intensamente o la luna moviéndose con majestuosidad por el cielo

Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

27 y he tenido la tentación de adorarlos secretamente besando mi mano ante ellos como señal de devoción?

И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

28 Esto también sería un pecado que merece castigo porque significaría que he negado a Dios en lo alto.

И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

29 “¿Alguna vez me he alegrado cuando el desastre destruyó a los que me odiaban, o he celebrado cuando el mal los derribó?

Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

30 Nunca he permitido que mi boca pecara echando una maldición sobre la vida de alguien.

Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

31 ¿No ha preguntado mi familia: ‘¿Hay alguien que no haya comido todo lo que quería de su comida?’

Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

32 Nunca he dejado dormir a extraños en la calle; he abierto mis puertas a los viajeros.

Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

33 ¿He ocultado mis pecados a los demás, escondiendo mi maldad en lo más profundo de mí?

Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

34 ¿Tenía miedo de lo que pensaran los demás, del desprecio que me hicieran las familias, y por eso me callaba y no salía?

Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

35 “¿Por qué nadie escucha lo que digo? Firmo con mi nombre para avalar todo lo que he dicho. Que el Todopoderoso me responda. Que mi acusador escriba de qué me acusa.

О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

36 Yo los pondría en alto; Los llevaría en mi cabeza como una corona.

Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

37 Le explicaría todo lo que había hecho; mantendría la cabeza alta ante él.

Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

38 “Si mi tierra ha gritado contra mí; si sus surcos han llorado por mí;

Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

39 si he tomado sus cosechas sin pago o si he causado daño a los agricultores;

Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

40 entonces que crezcan espinas en lugar de trigo, y cizaña en lugar de cebada”. Las palabras de Job se terminan.

Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.