Job 29
1 Job siguió hablando.
Још настави Јов беседу своју и рече:
2 “¡Ojalá volviera a los viejos tiempos en que Dios me cuidaba!
О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3 Su luz brillaba sobre mí y alumbraba mi camino en la oscuridad.
Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4 Cuando era joven y fuerte, Dios era mi amigo y me hablaba en mi casa.
Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5 El Todopoderoso seguía conmigo y estaba rodeado de mis hijos.
Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6 Mis rebaños producían mucha leche, y el aceite fluía libremente de mis prensas de aceitunas.
Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7 Salí a la puerta de la ciudad y me senté en la plaza pública.
Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8 Los jóvenes me veían y se apartaban del camino; los ancianos me defendían.
Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9 Los dirigentes guardaron silencio y se taparon la boca con las manos.
Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10 Las voces de los funcionarios se acallaron; se callaron en mi presencia.
Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11 “Todos los que me escuchaban me alababan; los que me veían me elogiaban,
Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12 porque daba a los pobres que me llamaban y a los huérfanos que no tenían quien los ayudara.
Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13 Los que estaban a punto de morir me bendijeron; hice cantar de alegría a la viuda.
Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14 Siendo sincero y actuando correctamente eran lo que yo llevaba como ropa.
У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15 Fui como los ojos para los ciegos y los pies para los cojos.
Око бејах слепом и нога хромом.
16 Fui como un padre para los pobres, y defendí los derechos de los extranjeros.
Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17 Rompí la mandíbula de los malvados y les hice soltar su presa de los dientes.
И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18 Pensé que moriría en casa, después de muchos años.
Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19 Como un árbol, mis raíces se extienden hasta el agua; el rocío se posa en mis ramas durante la noche.
Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20 Siempre se me concedían nuevos honores; mi fuerza se renovaba como un arco infalible.
Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21 “La gente escuchaba atentamente lo que yo decía; se callaba al escuchar mis consejos.
Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22 Una vez que yo hablaba, no tenían nada más que decir; lo que yo decía era suficiente.
После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23 Me esperaban como quien espera la lluvia, con la boca abierta por la lluvia de primavera.
Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24 Cuando les sonreía, apenas podían creerlo; mi aprobación significaba todo el mundo para ellos.
Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25 Decidí el camino a seguir como su líder, viviendo como un rey entre sus soldados, y cuando estaban tristes los consolaba”.
Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
