Proverbios 22
1 Vale más el buen nombre que grandes riquezas, y más que la plata y el oro, la buena estima.
Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2 El rico y el pobre viven en mutua oposición; sin embargo, a entrambos los hizo Yahvé.
Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3 El prudente ve venir el mal, y se precave, el necio pasa adelante y sufre el daño.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4 Frutos de la humildad son: el temor de Dios, riqueza, honra y vida.
Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5 Espinas y lazos hay en el camino del perverso; guarda su alma quien se aleja de ellos.
Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6 Enseña al niño el camino que debe seguir, y llegado a la vejez no se apartará de él.
Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7 El rico domina a los pobres, y el que toma prestado sirve al que le presta.
Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8 Quien siembra iniquidad cosecha desdicha, y será quebrada la vara de su furor.
Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9 El ojo compasivo será bendito, porque parte su pan con el pobre.
Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10 Echa fuera al altivo, y se irá la discordia, cesarán las contiendas y las afrentas.
Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11 Quien ama la pureza de corazón y tiene la gracia del bien hablar, es amigo del rey.
Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12 Los ojos de Yahvé protegen a los sabios, pues Él desbarata los planes de los pérfidos.
Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13 Dice el perezoso: “Un león anda por la calle; seré devorado en medio de la plaza.”
Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14 Fosa profunda es la boca de la extraña; quien es objeto de la ira de Yahvé cae en ella.
Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15 La necedad se pega al corazón del joven, mas la vara de corrección la arroja fuera.
Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16 Quien oprime al pobre, lo enriquece; quien da al rico, lo empobrece.
Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17 Inclina tu oído y escucha las palabras de los sabios; aplica tu corazón a mis enseñanzas;
Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18 porque es cosa dulce conservarlas en tu corazón, y tenerlas siempre prontas en tus labios.
Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19 Para que tu confianza se apoye en Yahvé, quiero hoy darte esta instrucción.
Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20 ¿No te he escrito cosas excelentes en forma de consejos y enseñanzas,
Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21 para mostrarte la certeza de las palabras de verdad, a fin de que sepas dar claras respuestas a tus mandantes?
Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22 No despojes al pobre, porque es pobre, ni oprimas en juicio al desvalido;
Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23 pues Yahvé defenderá su causa y quitará la vida a los que lo despojan.
Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24 No seas de aquellos que se obligan con aquel que no puede dominar su furor,
Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25 no sea que aprendas sus caminos, y prepares un lazo para tu alma.
Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26 No seas de aquellos que se obligan con apretón de manos, y por deudas ajenas prestan caución.
Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27 Porque si no tienes con qué pagar, te quitarán la cama de debajo de tu cabeza.
Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28 No trasplantes los hitos antiguos, los que plantaron tus padres.
Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29 Mira al hombre hábil en su trabajo; ante los reyes estará y no quedará entre la plebe.
Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
