Proverbios 1
1 Proverbios de Salomón, hijo de David, rey de Israel:
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 para aprender sabiduría e instrucción, para entender las palabras sensatas;
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 para instruirse en la sabiduría, en la justicia, equidad y rectitud;
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 para enseñar discernimiento a los sencillos, y a los jóvenes conocimientos y discreción.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 Escuche el sabio y acrecerá en saber. El hombre inteligente adquirirá maestría
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 en entender las parábolas y su sentido misterioso, las sentencias de los sabios y sus enigmas.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 El temor de Yahvé es el principio de la sabiduría; solo los insensatos desprecian la sabiduría y la doctrina.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Escucha, hijo mío, la instrucción de tu padre; y no deseches las enseñanzas de tu madre.
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 Serán una corona de gracia para tu cabeza, un collar para tu cuello.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Hijo mío, si los malvados quieren seducirte, no les des oído;
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 si te dicen: “Ven con nosotros; pongamos asechanzas a la vida ajena, tendamos por mero antojo celadas al inocente;
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 y hallaremos preciosas riquezas, henchiremos de despojos nuestras casas.
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Echa tu suerte con nosotros; sea una sola la bolsa de todos nosotros.”
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 Hijo mío, no sigas sus caminos; aparta tu pie de sus senderos;
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 porque sus pies corren al mal, van presurosos a derramar sangre.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 En vano se tiende la red ante los ojos de los pájaros;
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 mas ellos arman asechanzas a su propia sangre, traman maquinaciones contra su propia vida.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Tal es la senda de los codiciosos de ganancia, quita la vida a los propios dueños.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 La sabiduría clama en las calles, en las plazas levanta su voz;
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 llama donde hay más concurso de gente, en las puertas de la ciudad expone su doctrina:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 ¿Hasta cuándo, oh necios, amaréis la necedad? ¿Hasta cuándo los burladores se deleitarán en burlas, y odiarán los fatuos la sabiduría?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Volveos para (oír) mi instrucción, y derramaré sobre vosotros mi espíritu, quiero enseñaros mis palabras.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Os convidé y no respondisteis, tendí mis manos, y nadie prestó atención;
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 rechazasteis todos mis consejos, y ningún caso hicisteis de mis amonestaciones.
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 Por eso también yo me reiré de vuestra calamidad, y me burlaré cuando os sobrevenga el espanto,
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 cuando os sobrevenga cual huracán el terror, cuando caiga sobre vosotros, como torbellino, la calamidad, y os acometan la angustia y la tribulación.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Entonces me llamarán, y no les responderé; madrugarán a buscarme, y no me hallarán,
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 por cuanto aborrecieron la instrucción y abandonaron el temor de Dios,
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 no amando mi consejo, y desdeñando mis exhortaciones.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Comerán los frutos de su conducta, y se saciarán de sus propios consejos.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Porque la indocilidad lleva a los necios a la muerte, y la prosperidad de los insensatos es causa de su ruina.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Mas el que me escucha, habitará seguro, y vivirá tranquilo sin temer el mal.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
