San Lucas 18
1 Les propuso una parábola sobre la necesidad de que orasen siempre sin desalentarse:
Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
2 “Había en una ciudad un juez que no temía a Dios y no hacía ningún caso de los hombres.
Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
3 Había también allí, en esta misma ciudad, una viuda, que iba a buscarlo y le decía: “Hazme justicia librándome de mi adversario”.
А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
4 Y por algún tiempo no quiso; mas después dijo para sí: “Aunque no temo a Dios, ni respeto a hombre,
И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
5 sin embargo, porque esta viuda me importuna, le haré justicia, no sea que al fin venga y me arañe la cara.
Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
6 Y el Señor agregó: “Habéis oído el lenguaje de aquel juez inicuo.
Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
7 ¿Y Dios no habrá de vengar a sus elegidos, que claman a Él día y noche, y se mostraría tardío con respecto a ellos?
А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
8 Yo os digo que ejercerá la venganza de ellos prontamente. Pero el Hijo del hombre, cuando vuelva, ¿hallará por ventura la fe sobre la tierra?”.
Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
9 Para algunos, los que estaban persuadidos en sí mismos de su propia justicia, y que tenían en nada a los demás, dijo también esta parábola:
А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
10 “Dos hombres subieron al Templo a orar, el uno fariseo, el otra publicano.
Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
11 El fariseo, erguido, oraba en su corazón de esta manera: “Oh Dios, te doy gracias de que no soy como los demás hombres, que son ladrones, injustos, adúlteros, ni como el publicano ese.
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
12 Ayuno dos veces en la semana y doy el diezmo de todo cuanto poseo”.
Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
13 El publicano, por su parte, quedándose a la distancia, no osaba ni aun levantar los ojos al cielo, sino que se golpeaba el pecho diciendo: “Oh Dios, compadécete de mí, el pecador”.
А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
14 Os digo: este bajó a su casa justificado, mas no el otro; porque el que se eleva, será abajado; y el que se abaja, será elevado”.
Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
15 Y le traían también los niñitos, para que los tocase; viendo lo cual, los discípulos los regañaban.
Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
16 Pero Jesús llamó a los niños, diciendo: “Dejad a los pequeñuelos venir a Mí: no les impidáis; porque de los tales es el reino de Dios.
А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
17 En verdad os digo: quien no recibe el reino de Dios como un niñito, no entrará en él”.
И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
18 Preguntole cierto dignatario: “Maestro bueno, ¿qué he de hacer para poseer en herencia la vida eterna?” (aiōnios g166)
И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
19 Jesús le dijo: “¿Por qué me llamas bueno? Nadie es bueno, sino uno: Dios.
А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
20 Conoces los mandamientos. “No cometerás adulterio, no matarás, no robarás, no dirás falso testimonio, honra a tu padre y a tu madre”.
Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
21 Él repuso: “Yo he cumplido todo esto desde mi juventud”.
А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
22 A lo cual Jesús replicó: “Una cosa te queda todavía: todo cuanto tienes véndelo y distribuye a pobres, y tendrás un tesoro en los cielos; y ven y sígueme”.
А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
23 Al oír estas palabras, se entristeció, porque era muy rico.
А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
24 Mirándolo, entonces, Jesús dijo: “¡Cuán difícilmente, los que tienen los bienes entran en el reino de Dios!
А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
25 Es más fácil que un camello pase por el ojo de una aguja, que un rico entre en el reino de Dios”.
Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
26 Y los oyentes dijeron: “Entonces, ¿quién podrá salvarse?”
А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
27 Respondió: “Las cosas imposibles para hombres, posibles para Dios son”.
А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
28 Entonces Pedro le dijo: “Tú ves, nosotros hemos dejado las cosas propias y te hemos seguido”.
А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
29 Respondioles: “En verdad, os digo, nadie dejará casa o mujer o hermanos o padres o hijos a causa del reino de Dios,
А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
31 Tomando consigo a los Doce, les dijo: “He aquí que subimos a Jerusalén, y todo lo que ha sido escrito por los profetas se va a cumplir para el Hijo del hombre.
Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
32 Él será entregado a los gentiles, se burlarán de Él, lo ultrajarán, escupirán sobre Él,
Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
33 y después de haberlo azotado, lo matarán, y al tercer día resucitará”.
И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
34 Pero ellos no entendieron ninguna de estas cosas; este asunto estaba escondido para ellos, y no conocieron de qué hablaba.
И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
35 Cuando iba aproximándose a Jericó, un ciego estaba sentado al borde del camino, y mendigaba.
А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
36 Oyendo que pasaba mucha gente, preguntó qué era eso.
А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
37 Le dijeron: “Jesús, el Nazareno pasa”.
И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38 Y clamó diciendo: “Jesús, Hijo de David, apiádate de mí!”
И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
39 Los que iban delante, lo reprendían para que se callase, pero él gritaba todavía mucho más: “¡Hijo de David, apiádate de mí!”
И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
40 Jesús se detuvo y ordenó que se lo trajesen; y cuando él se hubo acercado, le preguntó:
И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
41 “¿Qué deseas que te haga?” Dijo: “¡Señor, que reciba yo la vista!”
Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
42 Y Jesús le dijo: “Recíbela, tu fe te ha salvado”.
А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
43 Y en seguida vio, y lo acompañó glorificando a Dios. Y todo el pueblo, al ver esto, alabó a Dios.
И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
