Job 8
1 Entonces tomó la palabra Baldad suhita y dijo:
Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2 “¿Hasta cuándo hablarás de este modo y serán las palabras de tu boca cual viento tempestuoso?
Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3 ¿Acaso Dios tuerce el derecho, o pervierte el Omnipotente la justicia?
Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4 Si tus hijos contra Él pecaron, Él los ha castigado ya a causa de sus transgresiones.
Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5 Pero tú, si buscas solícito a Dios, e imploras al Todopoderoso,
А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6 y eres puro y recto, al punto Él velará sobre ti, y prosperará la morada de tu justicia.
Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7 Tu anterior estado será poca cosa, pues tu porvenir será muy grande.
И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8 Pregunta, si quieres, a las generaciones pasadas, respeta la experiencia de los padres;
Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9 pues de ayer somos y nada sabemos, y nuestros días sobre la tierra pasan como la sombra.
Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10 Ellos te instruirán, ellos hablarán contigo, y de su corazón sacarán estas palabras:
Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11 ¿Puede crecer el papiro sin humedad, el junco elevarse sin agua?
Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12 Estando aún en flor, y sin ser cortado se seca antes que cualquier otra hierba.
Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13 Así será el fin de todos los que se olvidan de Dios; se desvanecerá la esperanza del impío;
Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14 su seguridad le será cortada, y su confianza va a ser como telaraña.
Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15 Se apoya sobre su casa, mas esta no se mantiene, se aferra a ella y no resiste.
Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16 Está en su lozanía ante el sol, sus renuevos exceden de su huerto,
Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17 sus raíces se entrelazan sobre el montón de piedras, hundiéndose hasta donde está la roca;
Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18 mas cuando se lo arranca de su lugar, este lo desconoce (diciendo): «Nunca te he visto.»
Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19 No es otro el gozo que está al fin de su camino, y de su polvo nacerán otros.
Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20 He aquí que Dios no desecha al justo, ni da la mano a los malvados.
Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21 Algún día rebosará de risa tu boca, y tus labios de júbilo.
Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22 Los que te aborrecen se cubrirán de ignominia, y la tienda de los impíos dejará de existir.”
Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
