Job 39
1 “¿Sabes tú el tiempo en que paren las cabras monteses? ¿Observas el parto de las ciervas?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
2 ¿Sabes tú los meses de su preñez, y conoces el tiempo de su parto?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
3 Se encorvan y echan su cría librándose de sus dolores.
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
4 Sus crías son robustas, crecen en el campo; se van, y no vuelven a ellas.
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
5 ¿Quién dio libertad al asno montés, y quién soltó las ataduras del onagro,
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
6 al que di por domicilio el desierto y por morada la tierra salitrosa?
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
7 Se ríe del tumulto de la ciudad, y no oye los gritos del arriero.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
8 Los montes son su lugar de pasto, anda buscando toda yerba verde.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
9 ¿Querrá servirte acaso el búfalo, pasará la noche junto a tu pesebre?
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
10 ¿Podrás atarlo con coyundas para que abra surcos? ¿Querrá acaso rastrillar los valles detrás de ti?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
11 ¿Confiarás en él por su gran fuerza, y dejarás a su cuidado tus labores?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
12 ¿Le fiarás traer a casa tu grano para llenar tu era?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
13 El avestruz agita alegre las alas; no son alas pías, ni voladoras;
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
14 pues abandona en tierra sus huevos para calentarlos en el suelo.
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
15 Olvida que puede pisarlos el pie, y aplastarlos la fiera del campo.
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
16 Es cruel con sus hijos, como si fuesen ajenos; no le preocupa la inutilidad de sus fatigas.
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
17 Porque Dios le privó de sabiduría, y no le dio parte en la inteligencia.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
18 Pero cuando se alza y bate las alas, se burla del caballo y del jinete.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
19 ¿Das tú al caballo la valentía, y revistes su cuello con la airosa melena?
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
20 ¿Le enseñas tú a saltar como la langosta, a esparcir terror con su potente relincho?
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
21 Hiere la tierra, orgulloso de su fuerza, y se lanza al combate,
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
22 riéndose del miedo; no se acobarda, ni retrocede ante la espada.
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
23 Si oye sobre sí el ruido de la aljaba, el vibrar de la lanza y del dardo,
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
24 con ímpetu fogoso sorbe la tierra, no deja contenerse al sonido de la trompeta.
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
25 Cuando suena la trompeta, dice: «¡Adelante!»; huele de lejos la batalla, la voz del mando de los capitanes, y el tumulto del combate.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
26 ¿Es acaso por obra tuya que emprende vuelo el gavilán, tendiendo sus alas hacia el sur?
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
27 ¿Es por orden tuya que remonta el águila, y pone su nido en las alturas?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
28 Habita en la peña, y tiene su morada en la cima de las rocas más inaccesibles.
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
29 Allí acecha la presa, desde lejos atisban sus ojos.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
30 Sus polluelos chupan la sangre; y doquiera que haya cadáveres se la encuentra.”
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
