< Job 33 >

1 “Escucha ahora, oh Job, mi palabra, y a todos mis argumentos presta oído.
Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.
2 He aquí que abro mi boca; se mueve mi lengua para formar palabras en mi paladar.
Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
3 Lo que diré viene de un corazón recto, mis labios profieren la pura verdad.
По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
4 El Espíritu de Dios me hizo, y el soplo del Omnipotente me dio vida.
Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
5 Respóndeme, si puedes; prepárate para (contender) conmigo; tente dispuesto.
Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.
6 Mira, yo soy creatura de Dios, igual que tú; también yo fui formado del barro.
Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
7 Por eso nada tienes que temer de mí, ni te abrumará el peso de mi persona.
Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
8 Ahora bien, tú has dicho oyéndolo yo —bien escuché el son de tus palabras—:
Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
9 «Inocente soy, sin pecado, limpio soy, no hay iniquidad en mí.
Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.
10 Pero Él busca pretextos contra mí, me considera como enemigo suyo;
Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.
11 pone en el cepo mis pies, observa todos mis pasos.»
Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.
12 Precisamente en esto no tienes razón; te lo explicaré. Si Dios es más grande que el hombre,
Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.
13 ¿por qué contiendes con Él, ya que Él no da cuenta de ninguno de sus actos?
Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?
14 Porque de una manera habla Dios, y también de otra, pero (el hombre) no le hace caso.
Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
15 En sueños, en visiones nocturnas, cuando cae letargo sobre los hombres, recostados en sus camas,
У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
16 entonces Él abre el oído del hombre, y le instruye en forma secreta,
Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,
17 para apartarle de su obra. Así le retrae de la soberbia,
Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;
18 salva su alma de la perdición, y su vida del filo de la espada.
Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
19 Corrige también al hombre con dolores en su lecho, y con continua angustia dentro de sus huesos;
И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
20 de modo que tiene asco del pan y del bocado más exquisito.
Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;
21 Vase consumiendo su carne hasta desaparecer, y aparecen sus huesos que no se veían.
Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,
22 Se acerca su vida al sepulcro, y su existencia a los que la quitan.
И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
23 Pero si hay para él un ángel, un intercesor de entre mil, que explique al hombre su deber;
Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,
24 y que se compadezca de él y diga (a Dios): «Líbrale para que no baje al sepulcro; yo he hallado el rescate (de su alma).»
Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
25 Entonces se vuelve más fresca que la de un niño su carne; será como en los días de su juventud;
И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,
26 implora a Dios, y Este le es propicio. Así contemplará con júbilo su rostro, y (Dios) le devuelve su justicia.
Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.
27 Cantará entonces entre los hombres, y dirá: «Yo había pecado, había pervertido la justicia, y no me fue retribuido según merecía;
Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.
28 pues Él me libró del paso al sepulcro, y mi alma ve todavía la luz.»
Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
29 Mira, todo esto hace Dios, dos y aun tres veces con el hombre,
Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,
30 a fin de retraerlo de la muerte, y alumbrarlo con la luz de la vida.
Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.
31 Atiende, Job; escúchame; calla, que yo hablaré.
Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.
32 Si tienes algo que decir, respóndeme; habla, pues mi deseo es verte justo.
Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;
33 Si no, escúchame en silencio, y yo te enseñaré sabiduría.”
Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.

< Job 33 >