Job 19

1 Respondió Job y dijo:

А Јов одговори и рече:

2 “¿Hasta cuándo afligiréis mi alma, y queréis majarme con palabras?

Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?

3 Ya diez veces me habéis insultado, y no os avergonzáis de ultrajarme.

Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?

4 Aunque yo realmente haya errado, soy yo quien pago mi error.

Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.

5 Si queréis alzaros contra mí, alegando en mi desfavor mi oprobio,

Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,

6 sabed que es Dios quien me oprime, y me ha envuelto en su red.

Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.

7 He aquí que alzo el grito por ser oprimido, pero nadie me responde; clamo, pero no hay justicia.

Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.

8 Él ha cerrado mi camino, y no puedo pasar; ha cubierto de tinieblas mis sendas.

Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.

9 Me ha despojado de mi gloria, y de mi cabeza ha quitado la corona.

Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.

10 Me ha arruinado del todo, y perezco; desarraigó, como árbol, mi esperanza.

Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.

11 Encendió contra mí su ira, y me considera como enemigo suyo.

Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.

12 Vinieron en tropel sus milicias, se abrieron camino contra mí y pusieron sitio a mi tienda.

Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.

13 A mis hermanos los apartó de mi lado, y mis conocidos se retiraron de mí.

Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.

14 Me dejaron mis parientes, y mis íntimos me han olvidado.

Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.

15 Los que moran en mi casa, y mis criadas me tratan como extraño; pues soy un extranjero a sus ojos.

Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.

16 Llamo a mi siervo, y no me responde, por más que le ruegue con mi boca.

Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.

17 Mi mujer tiene asco de mi hálito, y para los hijos de mis entrañas no soy más que hediondez.

Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.

18 Me desprecian hasta los niños; si intento levantarme se mofan de mí.

Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.

19 Todos los que eran mis confidentes me aborrecen, y los que yo más amaba se han vuelto contra mí.

Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.

20 Mis huesos se pegan a mi piel y a mi carne, y tan solo me queda la piel de mis dientes.

За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.

21 ¡Compadeceos de mí, compadeceos de mí, a lo menos vosotros, amigos míos, pues la mano de Dios me ha herido!

Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.

22 ¿Por qué me perseguís como Dios, y ni os hartáis de mi carne?

Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?

23 ¡Oh! que se escribiesen mis palabras y se consignaran en un libro,

О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!

24 que con punzón de hierro y con plomo se grabasen en la peña para eterna memoria!

Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!

25 Mas yo sé que vive mi Redentor, y que al fin se alzará sobre la tierra.

Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.

26 Después, en mi piel, revestido de este (mi cuerpo) veré a Dios (de nuevo) desde mi carne.

И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.

27 Yo mismo le veré; le verán mis propios ojos, y no otro; por eso se consumen en mí mis entrañas.

Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.

28 Vosotros diréis entonces: «¿Por qué lo hemos perseguido?» Pues quedará descubierta la justicia de mi causa.

Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.

29 Temed la espada, porque terribles son las venganzas de la espada; para que sepáis que hay un juicio.”

Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.