Job 15
1 Entonces Elifaz temanita tomó la palabra y dijo:
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 “¿Es acaso de sabios responder con argumentos vanos, y llenarse el pecho de viento,
Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3 arguyendo con palabras inútiles, y con razones sin valor?
Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4 De veras, tú destruyes la piedad y socavas el temor de Dios.
А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5 Porque tu boca revela tu iniquidad, adoptas el lenguaje de los arteros.
Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6 Tu propia boca, y no yo, te condena, tus mismos labios testifican contra ti.
Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7 ¿Naciste tú el primero de los hombres, saliendo a la luz antes que los montes?
Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8 ¿Escuchaste tú los secretos de Dios, secuestraste para ti la sabiduría?
Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9 ¿Qué sabes tú, que no sepamos nosotros? ¿En qué nos supera tu sabiduría?
Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10 También entre nosotros hay cabezas canas y hombres de edad, más avanzados en días que tu padre.
И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11 ¿Acaso tienes en poco las consolaciones de Dios, y las suaves palabras que se te dicen.
Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12 ¿Adónde te lleva tu corazón, y qué significa el pestañeo de tus ojos?
Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13 ¿Por qué diriges contra Dios tu ira, y profiere tu boca tales palabras?
Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14 ¿Qué es el hombre para aparecer inocente; el nacido de mujer, para ser justo?
Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15 Pues Él no se fía ni de sus santos; los mismos cielos no están limpios a su vista;
Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16 ¿cuánto menos este ser, abominable y perverso, el hombre, que bebe como agua la iniquidad?
А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17 Te voy a enseñar; escúchame; te voy a contar lo que he visto,
Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18 lo que los sabios enseñan sin ocultar nada, — (como lo recibieron) de sus padres—
Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19 pues a ellos solos fue dado el país, y no pasó extraño alguno entre ellos.
Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20 Todos sus días el impío es atormentado; y el tirano ignora el número de sus años.
Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21 Voz de angustia suena en sus oídos; en plena paz le asalta el devastador.
Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22 Él mismo pierde la esperanza de escapar a las tinieblas; se siente amenazado de la espada;
Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23 vaga buscando alimento, (diciendo): ¿En dónde está? sabe que es inminente el día de las tinieblas;
Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24 le aterran angustia y tribulación, le acometen como un rey listo para la guerra.
Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25 Pues extendió su mano contra Dios, se exaltó contra el Todopoderoso.
Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26 Corre contra Él, erguido el cuello, ocultándose detrás de sus escudos,
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27 cubierto el rostro con su gordura, con capas de grosura sus lomos.
Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28 Vive en ciudades asoladas, en casas inhabitadas, destinadas a convertirse en ruinas.
И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29 Por eso no será rico, sus bienes no durarán, y su hacienda no se extenderá sobre la tierra.
Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30 Nunca escapará a las tinieblas; la llama abrasará sus renuevos, y él será llevado por el soplo de la boca de (Dios).
Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31 No confíe en una engañosa vanidad; la misma vanidad será su recompensa.
Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32 Ella le llegará antes que se acaben sus días, y sus ramas no reverdecerán ya más.
Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33 Sacudirá como la vid sus uvas, aun estando en cierne, y como el olivo dejará caer su flor.
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34 La casa del impío es estéril, y el fuego consume la morada del que se deja sobornar.
Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35 Concibe penas y engendra maldades, nutriendo en su seno el engaño.”
Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
